ХАЈНАЛКА КОВАЧ ИЗ ЗРЕЊАНИНА БАВИ СЕ ТРАДИЦИОНАЛНИМ КИНЕСКИМ СЛИКАРСТВОМ Сваки симбол има позитивну поруку

Неки је знају и као талентовану сликарку, али једном посебном техником. Хајналка се већ девет година бави традиционалним кинеским сликарством.

- Аматерским сликањем бавим се од ране младости и на једној сликарској колонији сам чула да на Филозофском факултету у Новом Саду постоји Конфуцијев институт. На њему можете да учите кинески језик или кинеску културу, а у оквиру културе постоји и могућност учења традиционалног кинеског сликања, и то семестрално. Када је објављен конкурс, пријавила сам се, примљена сам и тако је почело. И, ево, траје и до данас - почиње причу Хајналка Ковач.

Уписала је сликање из радозналости. А после само три године учења уследио је позив да своје радове изложи на самосталној изложби у Кини.

- За мене је то била велика част. Нисам могла ни да сањам да ће на изложби у Кини бити изложено 40 мојих радова. Посетиоцима је било јако занимљиво што је тих 40 слика са различитим мотивима. Јер, кинески сликари се опредељују за један мотив који разрађују, а код мене су били различити. Питали су колико је уметника изложило слике, пошто нису могли да верују да их је насликао један.

У Кини се, традиционално, слика на свили или пиринчаном папиру. Слика се техником која би била најближа акварелу, пигментима који су искључиво биљни и минерални. Традиционално кинеско сликарство засновано је на симболима. 

- Све што сликају, сваки цртеж, има своју поруку. Поруке или симболи су позитивни. Никада Кинези неће на зид ставити нешто што носи негативну поруку. Оно што је на слици има своје значење. На пример, риба је симбол изобиља, божури, као краљевски цвет, симбол су богатства, док је бамбус симбол чистоте, виталности и издржљивости..

Осим техника традиционалног кинеског сликарства, она учи и кинески језик, односно кинеско писмо.

- На слици готово увек постоји нека порука. Историја њиховог настанка је дугачка, али данас на свакој слици имате неку симболичку поруку, цитат, песму или опис онога што се на њој налази. Почетни часови сликања садржавали су и калиграфију, пошто је тако почело и у Кини. Прво су, на пример, били стихови, па илустрација онога што у стиховима пише. Мени је било нелогично да нешто пишем, а да не знам шта то значи. Па сам почела да учим кинески језик. Још увек не могу самостално да пишем поезију на кинеском, тако да користим цитате из њихове. А кинески говорим баш на оном основном нивоу. 

Пре неколико дана, поводом 11 година од оснивања Института Конфуције, полазници школе традиционалног кинеског сликарства приредили су заједничку изложбу у Новом Саду.

- Обично изложба буде на крају семестра, али ове године је била у мају, јер се обележавају два лепа јубилеја. Институт Конфуције слави 11 година рада у Србији, а обележава се и 70 година пријатељства Србије и Кине. Изложба је увек прилика да се види колико сте напредовали - наводи Хајналка и додаје да би сваком кога интересује ова велика светска цивилизација препоручила да погледа шта нуди Институт Конфуције.

Прецизира да је сваког септембра конкурс и да су часови културе бесплатни. А избор је велики.

- Можете, примера ради, похађати часове из културе испијања чаја. У Кини постоји академија за то. Курсеви су направљени да можете да се забавите и да учите, а од вас зависи колико ћете далеко ићи. Никада вас неће терати да слушате. До вас је. Ако желите, пружиће вам сву помоћ - истиче Хајналка Ковач.

Додаје да је њој све ово јако лепо животно искуство и да су предавачи врло пријатни.

- Имали смо проблем на почетку, јер вам никада неће директно рећи шта не ваља, а мени је то било потребно како бих напредовала. Већ на првој изложби је било позива да учим код професора на академији у Кини. Морала сам да одбијем и видела да сам урадила нешто незамисливо. После су ми објаснили да би ко зна колико милиона Кинеза волело да упише академију, а ја сам позив одбила. Професорица ми је објаснила шта сам урадила, али то је разлика у нашим културама - прича наша саговорница. 

И за крај, додаје да не зна колико је за њене слике, које наилазе на одличне критике, пресудан таленат, а колико посвећен и предан рад и учење.

- Знам да имам добар осећај или таленат за боје, за хармонију – завршава разговор Хајналка Ковач. – Цртала сам и сликала од раног детињства. Али, много сам и учила и научила. Најважније је то што ми сликање доноси велику радост.