То знатно поскупљује депоновање отпада и да би економичније пословали и својим корисницима испостављали мање рачуна, у „Потисју“ најављују изградњу трансфер станице – компостилиште, како би селекцијом смањили количину отпада који треба да се носи на Регионалну депонију.
- Предстоји нам, попут маратона, тешка трка с временом. И маратон креће првим кораком, али се стиже на циљ. Ми смо већ направили први корак постављањем жутих контејнера за примарну селекцију амбалажног отпада на територији читаве бечејске општине, по чему смо, за сада, јединствени у Србији. Предстоји нам процес изградње трансфер станице. На годишњем нивоу од укупно сакупљеног отпада, између 44 и 48 процената је биоразградиви, који не би морао да се носи на регионалну депонију и тиме бисмо у великој мери смањили трошкове. Међутим, не иде то лако. Још није одређена локација трансфер станице, следи израда пројектно-техничке документације, изградња, опремање... Док тај процес траје, ми не тапкамо у месту, већ истрчавамо најављени „маратон“. После жутих контејнера, захваљујући пројекту локалне самоуправе, од Министарства заштите животне средине стигло је 108 контејнера зелене боје запремине 1.100 литара за потребе биоразградивог отпада. Процена је да нам треба око 1.200 контејнера. Не губимо време, али, понављам, не иде ни лако ни брзо. Убеђен сам да ћемо уз помоћ локалне самоуправе и виших нивоа власти стићи до циља - саопштио је директор „Потисја“ Золтан Фејеш на конферецији за представнике медија крај новопристиглог контигента зелених контејнера лоцираних на Градској депонији „Ботра“.
Већински власник „Потисја“, општина Бечеј, прати дешавања у овој фирми и задовољни су како се ствари одвијају.
- Нови контигент зелених контејнера је нови корак да се сакупљање отпада врши контролисано, а то нам је циљ, односно да се смањи број дивљих депонија - вели члан Општинског већа задужен за привреду и животну средину Драган Ковачев. - Поносни смо на сарадњу са Министарством заштите животне средине, уз чију помоћ смо лане санирали дивљу депонију непосредно на улазу у Дрљан и Милешево, на којој је било око 28.000 тона разноразног отпада. Тражимо алтернативно решење по затварању Градске депоније „Ботра“ и верујемо да ће нам и у томе помоћи ресорно министарство.
Јасно је да ће се изградњом Трансфер станица знатно смањити количина отпада за депоновање у Кикинди и тиме умањити трошкови, па је разумљивошто је свима у интересу да се тај процес што ефикасније реализује.
В. Јанков
