У Старој Пазови, потпуно друга прича - зграда је потпуно сређена, чекаоница чиста, са екранима на којима се налазе поласци возова за Нови Сад и Београд.
Железничка станица Стара Пазова представља један од највећих пружних чворова и раскршћа у окружењу, кроз који је први воз прошао још 1873. Прва зграда железничке станице подигнута је 1883. и представљала је једну од најлепших грађевина на рути „Оријент експреса” Париз–Цариград.
Данашња станична зграда саграђена је између два рата и све донедавно била је запуштена да би сада, у склопу сређивања свих станица на линији Београд - Нови Сад, била потпуно реконструисана. У дворишту станице направљено је и игралиште за децу на којем затичемо неколико пензионера са унуцима. Путници из воза испред игралишта могу да виде велико срце направљено од ситног камена обојеног у боје српске заставе.
Продужавамо даље и стижемо до Куће народног хероја Јанка Чмелика у улици Јанка Чмелика бр. 62. Саграђена је у првој половини 20. века и представља карактеристичан тип сеоске архитектуре ових простора. Стављена је под заштиту државе 1950. како би се сачувала успомена на овог првоборца народног устанка. На објекту са уличне стране постављена је звезда петокрака црвене боје испод које је црна мермерна плоча са следећим натписом: “У овој кући родио се и живео Јанко Чмелик (1905-1942) секретар месног и среског комитета КПЈ за Стару Пазову, члан окружног комитета КПЈ и члан бироа ПК КПЈ за Војводину. Стрељан 12. маја 1942. год. у Сремској Митровици. За изванредно, храбро држање пред непријатељем проглашен за народног хероја 25. октобра 1943”.
Јанко Чмелик потиче из сиромашне сељачке породице. Завршио је четири разреда основне школе, а касније и три разреда вечерње. Бавио се земљорадњом и виноградарством. Уживао је углед напредног пољопривредника и домаћина. Радио је као најамни радник и рано ступио у раднички покрет. Члан Комунистичке партије Југославије био је од 1935. године и у свом крају се истицао у раду легалних и илегалних организација, као и ангажовањем на унапређењу задругарства. Његовом заслугом су у Старој Пазови, преоране ледине и пашњаци, испарцелисане заједнице и подељене сиромашним породицама, да би могле да прехране децу. Био је активан у Словачкој читаоници, а једно време је био и секретар тадашње подружнице Словачког народног дома, где се окупљала радничка и сеоска омладина, у борби против режима. После бекства из заробљеништва 1941. вратио се у родни крај где је основао партизанску десетину, а затим учествовао и у оснивању Подунавског партизанског одреда. Новембра 1941. пао је у руке усташама, после “велике провале”. Рањен је у покушају бекства, мучен најпре у пазовачком затвору и болници (усташки агенти су му пуцали у тек зараслу рану), а затим у затвору (стврдлом су му бушили и гулили кости), све до стрељања 12. маја 1942. године у Сремској Митровици…
Туристичка организација општине Стара Пазова у сарадњи са Завичајним музејом у Руми, а под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије оформила 2020. Завичајну збирку у оквиру куће Јанка Чмелика. Поред поставке везане за живот и борбу Јанка Чмелика, у објекту се налази и поставка о животу старопазовачких Словака и Срба староседелаца, а сама збирка броји преко 3.000 артефакта.
Одлазимо ка центру места и на главној раскрсници одмах нам поглед скреће на зграду у којој је некада била штедионица велепоседника Николе Петровића саграђена 1905. Зграда је правоугаона са засеченим углом у приземљу, док се на спратном делу налази избачени тространи еркер изнад кога је украсно кубе. Зграда некадашње штедионице заједно са хотелом преко пута и Евангеличком црквом (лоцираном дијагонално) која је из друге половине 18. века, чини изванредну архитектонску целину. У згради се данас налази Пореска управа филијала Стара Пазова…
Интересујем се шта се десило са породицом Петровић која је Старој Пазови оставила овакве бисере архитектуре и наилазим на податак да је Виши суд у Београду половином 2015. донео решење о рехабилитацији Николиног сина Саве Петровића из Старе Пазове. Сава је, како пише у судском решењу, 21. октобра 1944. одведен из своје куће и убијен на непознатом месту у старопазовачком атару, а вече пре него што је одведен и убијен, у својој кући угостио је маршала Совјетског Савеза Толбухина, из чега суд закључује да му се тада веровало. Адвокат Душан Николајевић, један од подносилаца захтева и правни пуномоћник каже да раније није било ни правних ни политичких услова за рехабилитацију и да је нпр. Сава Петровић тек пре две године уписан у матичну књигу умрлих.
Породица Петровић оставила је вредну заоставштину. Девет кућа, отворени базен, хотел у Сланкамену, хектаре земље, и све то је конфисковано. Некадашњи хотел „Срем”, зграда садашње Пореске управе, Техничка школа у Старој Пазови, Петровић салаш. Адвокат Николајевић, пуномоћник својих рођака, оспорава чин конфискације и наводи да је Конфискација казна у кривичном поступку а у овом случају није ни било поступка. Рехабилитација повлачи имовинска права следбеника, на повраћај имовине, односно правичну надокнаду, а имовина се по најслободнијој процени мери десетинама милиона евра…
Идемо даље низ улицу и наилазимо на још једну раскошну грађевину. Реч је о згради садашње Техничке школе у Светосавској улици бр. 5 у Старој Пазови забележена је у историји пазовачке архитектуре као пример репрезентативне породичне куће из 1905. саграђене за богатог наручиоца. Њен први власник био је наравно Никола Петровић, банкар, народни посланик и велепоседник. С обзиром на велике материјалне могућности, подигао је репрезентативну приземну кућу у духу еклектике. Отац Николе Петровића био је велики жупан, а свог сина дао је на школовање у Нови Сад, Будим и Шопроњ. Трговачку академију завршио је у Бечу.
Недалеко је и зграда Жупног двора Словачке евангеличке цркве која је саграђена 1894. а некада је служила као дом свештеничке породице док се данас се у њој налази Централни архив словачке евангеличке цркве у Србији. Овај двор је такође и родна кућа Владимира Хурбана словачког свештеника, драматурга и модернисте.
Хроника пазовачког гробља
Када смо дошли на гробље у Старој Пазови у току је била сахрана па су асоцијације на сцене из „Ко то тамо пева” и „Маратонаца” биле неизбежне. Миливој и ја смо жустро причали о историји која се ишчитава са надгробних споменика док су нас Драгана и Драган стално утишавали „јер је сахрана у току”. Овде се православци и протестанти сахрањују једни до других а одмах поред је и Јеврејско гробље.
На протестантским гробовима примећујем карактеристичну праксу коју сам уочио у још неким словачким местима у Срему: са предње стране налазе са „званичне фотографије” док на полеђини споменика стоји нека врста „цовер пхото„ на којој је покојник у неком опуштеном издању, фотографија целог тела, у народној ношњи, на коњу, у лову...
На гробу једне Словакиње - неко је оставио јабуку а наишли смо и на неколико надгробних споменика Белих Руса. Занимљиво је да је на гробу једног од њих, Михаила Артиповича Фостихова, наставника гимназије који је умро у Београду 1966. написано да се родио 1886. - у SSСР-у. Иако је на споменику био крст а не црвена звезда, Царска Русија се није смела помињати ни на гробљу.
У архивама Словачке евангеличке цркве а.в. налази се богата збирка рукописа, записника, фотографија, штампе и црквених књига. Најстарија књига је из 1583. а у архиву се налази Јеванђеље Светог Марка из периода када су се Словаци досељавали на просторе Србије. Такође се у архиву налази Нови завет Вука Стефановића Караџића и Стари завет и Псалми Ђуре Даничића као и бројна издања на многим језицима (арамејски, шпански, кинески, руски, латински…) Зграда Архива у Старој Пазови представља непокретност која се налази под претходном заштитом државе Србије.
Готово у свакој улици у Старој Пазови наилазимо на сећања на погинуле у НОБ и жртве фашистичког терора - споменике, табле, родне куће хероја...
Споменик народном хероју Јанку Чмелику у градском парку подигнут је 1948. а дело је српског вајара и сликара Стевана Боднарова (1905 –1993) из Београда. Изливен је у радионици „Пластика“ у Београду. Споменик је израђен од бетона, мермера и бронзе. На постољу висине 1,25 м налази се бронзана фигура висине 2,35 м. На предњем делу споменика стоји текст на словачком и српском језику „Јанко Чмелик народни херој“ а између та два текста је звезда петокрака. На десној и левој страни накнадно су постављене две беле мермерне плоче, 7. јула 1949. на словачком и српском језику: „На примерима народних хероја васпитаће се поколења нове социјалистичке Југославије.“
Споменик жртвама фашистичког терора је постављен у центру Старе Пазове у Светосавској улици (испред средње Техничке школе). Подигнут је 1974. а посвећен свим жртвама страдалим током Другог светског рата. Спада у меморијалне комплексе, споменике и спомен обележја која се налазе под заштитом државе. Поред имена погинулих бораца из Старе Пазове у НОР-у и жртава фашистичког терора из Старе Пазове од 1941-1945. стоји и да је на том месту рањен Народни херој Јанко Чмелик 1941. На средини споменика исписан је текст на српском и словачком језику поводом тридесетогодишњице ослобођења града, грађана Старе Пазове 21.10.1974:
„Ми смо пали за оно
што сте ви заувек стекли,
да буктињу проноси свака нова смена.
Ми не ћутимо ни сад,
но ми смо реч своју рекли.
Рекли за сва времена“.
У једној од споредних улица (Партизанска 42) налази се кућа породице Вајђик која представља леп пример словачке задружне куће, из прве половине 20. века (1925) са богатом декорацијом на фасади. У дворишту се налази и добро очувана котобања. Фасада са комбинацијом „словачки плаве” и златно-жуте боје са украсима и керамичким плочицама даје пуни угођај панонске пасторале.
Роберт Чобан
