Мамутица Кика, очувани млин сувача, интернационални симпозијум „Тера”, станишта сове ушаре, велике дропље и друге знаменитости Кикинде представљају идеалан пример споја културног наслеђа и природе, што су организатори из Народног музеја Кикинде и представили овом манифестацијом.
Помоћница министра за културу и информисање Александра Фулгоси нагласила је да је циљ овог програма да се широј јавности приближе и учине доступним културно и природно наслеђе, али и истакне јединство разноликости заједничког европског наслеђа.
„Овогодишњом темом славимо нераскидиву везу између људи и природе, али и између културне и природне баштине. Домаћин централне манифестација може да се похвали богатим културним и природним добрима. Кикинда је препознала ову неодвојивост и на прави начин настоји да сачува, заштити и презентује богатство које има. За нас је изузетно важно да градови попут Кикинде и даље наставе да улажу у културу и да подижу ниво културне понуде својим грађанима“, рекла је Александра Фулгоси.
Павле Кенђелац, богослов и природњак
На отвореном је приређена изложба „Павле Кенђелац - богослов и природњак”. Кустос историчар Народног музеја Владислав Вујин подсећа да је овај Кикинђанин изузетна историјска личност.
„Павле Кенђелац је завршио богословију у Петрограду у Русији, докторирао филозофију на Универзитету у немачком Халеу . Пропутовао је целу Европу. У Кикинду се вратио 1794. године. Постао је представник Кикинђана који су се бунили против непоштене деобе иберландске земље. Због политичких ставова био је проказан, а онда се замонашио. Отишао је у манастир Свети Ђурађ код Темишвара и тамо провео остатак живота“, испричао је Вујин.
У Градској управи и Народном музеју Кикинде не крију задовољство што им је Министарство културе и информисања пружило прилику да организују ову манифестацију. Помоћница градоначелника Кикинде Станислава Хрњак, оценила је да је Народном музеју и Граду Кикинди на овај начин указана велика част, са чим се слаже и директорка Народног музеја Лидија Милашиновић.
Кикинда је пре 13 године већ имала прилику да буде домаћин „Дана европске баштине”, а овог пута гости Кикинђана на централној манифестацији били су представници Министарства културе, Министарства финансија, као и централних београдских и новосадских институција културе и завода за заштиту споменика.
На градском тргу је организована едукативна радионица „Чиме се сова храни“ и изложба цртежа предшколаца „Кикиндска сова“. Сам кикиндски главни трг је једно од најбогатијих станишта сова ушара, док је дрворед са прекривеним крошњама у улицама Генерала Драпшина и Браће Татић проглашен за један од најлепших на свету, а посленици културе су обишли и глинокоп фабрике „Тоза Марковић” где је пронађен скелет мамутице популарно назване Кика.
Представљен је Интернационални симпозијум ''Терра'' са највећом збирком теракоте великог формата на свету, млин на суви погон Сувача једини сачуван код нас датира из 1899. године, Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље” код Мокрина, станиште су велике дропље, највеће и најтеже птице летачице Европе, такође и орла крсташа.
Текст и фото: М. Митровић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Града Кикинда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града.)
