И док се ови држе нагрижени зубом времена, историјским променама, па и проневерама, трећи дворац уцртан на мапи села из 1906. године, био је постављен наспрам првог дворца Хертеленди, али је срушен највероватније још пре Првог светског рата.
Када је 1803. године поджупан Торонталске жупаније Јозеф Хертеленди Старији, откупио село Бочар и уз то припадајућих 500 јутара земље, ова грана фамилије Хертеленди је формирала властелинско имање.
Хертеленди је врло брзо изградио себи дворац у стилу класицизма, населио немачко становништво и плански организовао насеље, а након његове смрти 1839. године имање је подељено између његова три сина.
Синови наследници Игњац који је такође био поџупан и потом велики жупан, Карољ и Микша су на наслеђеним поседима изградили дворце. Лоза властелинске породице Хертеленди сасушила се у Бочару крајем 19. века, након смрти Карољевог сина великог жупана Јозефа Хертелендија Млађег (1833-1891).
Дворца који је Јозеф Млађи седамдесетих година 19. века адаптирао, купио је замунски пивар и трговац Тодор Бајић, а пошто је био зет кнеза Милоша Обреновића, ожењен његовом најстаријом ћерком Петријом, занимљиво је да му је у том пазару таст новчано помогао. Тодорови синови Милош и Атанас дограђивали су дворац, а највећи процват Бочара је забележен у време када су дворац и имање били у поседу једног од Атанасових синова барона Ивана Бајића (1863-1911).
По завршетку Првог светског рата његова ћерка се несрећно удала, па је имање прокоцкано, а дворац се нашао у власништву др Аурела Пајжа. Породица Огњановић, која се у Банат доселила с југа Србије 1921. године била је последњи власник, а упамћена је по оснивању прве војвођанске фабрике качкаваља у Бочару!
Дворац Хертеленди-Бајић је монументална приземна грађевина издужене правоугаоане основе са израженом дворишним портиком, постављена на регулациону линију Војвођанске улице. Има четвороводни кров који је био покривен бибер црепом, а испод већег дела дворца налази се засвођен подрум. На уличној фасади нема улаза, већ се у унутрашњост приступа кроз бочне улазе и портик са дворишне стране.
Улична фасада је компонована симетрично у односу на централно постављену осу, са средишњим плитким ризалитом на коме се налазе правоугаони прозорски отвори декорисани шпалетнама и архиволтама са малтерском пластиком у виду сунчевих зрака. Између прозора су пиластри са коринтским капителима. Декорација је сведенија код отвора на бочним деловима фасаде који су надвишени архитравним фронтонима.
Виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе Зрењанин историчар уметности Бојан Којичић потсећа да је имање са дворцем било ограђено пуним зидом од кога је преостала једино декоративна капија од кованог гвожђа са ступцима, на чијим су врховима скулптуре два лава – чувара. Још једна таква капија се налазила са леве стране дворца. У ограђеном имању од око седам хектара, налазило се два дворца који су били окружени парком уређеним у енглеском стилу и економским објектима. Испред дворца, са уличне стране, постојао је сеоски трг, данас парк, у кога се праволинијски уливао глави пут, те је тако дворац био уочљив још на самом улазу у село.
Ентеријер је био богато опремљен, али је мало сачувано од оригиналног изгледа, сем столарије која је очувана у целости. Из дворишног портика се улази у предворје са декорацијом на зиду изведеном у дрвету, рокајне стилизације.
Данас је имање Хертелендијевих препарцелисано и пресечено двема улицама. Један део имања је претворен у приватне парцеле, а на делу имања које је у јавној својини, налази се фудбалско игралиште. После рата, у један део дворца била је смештена школа и фискултурна сала, а у једном периоду и сеоска дискотека. Дворац се годинама у назад не користи, због чега пропада. Покренут је поступак утврђивања дворца Хертеленди-Бајић за споменик културе!
Дворац поседује архитектонско-стилске и културно-историјске вредности и представља у изворном облику очуван и складан примерак резиденцијалних грађевина, класицистичког стилског правца, изграђених у Војводини почетком 19. века. У њему су боравили значајни људи који су обележили регионалну али и националну историју.
Први власник дворца Хертеленди-Бајер био је Микша Хертеленди, а највероватније је подигнут након смрти Јозефа Старијег, када су три његова сина између себе поделила имање. Историчар уметности Бојан Којичић напомиње да се о првобитном изгледу грађевине не може ништа рећи, јер не постоје подаци о томе, изузев геодетских премера села на којима се види да је грађевина имала основу у облику ћириличног слова П, као што има и данашња зграда. Дворац са имањем је крајем 19. века откупио пивар Алајз Бајер и у првој деценији 20. века преобликовао га у стилу сецесије.
У дворцу Хертеленди-Бајер је до 2005. године била смештена психијатријска болница, а од кад је ова установа укинута, зграда је напуштена и препуштена пропадању. Године 2011. започињу радови на реконструкцији и ревитализацији дворца за смештај установе за децу са посебним потребама, међутим, оптерећени су афером. Радови су обустављени су због сумње за проневеру средстава за обнову, за шта је поступак још у току.
М. Митровић
