Мештани су имали прилику да се изјасне о комуналним проблемима, а пси луталице се нашли на врху листе, када су притужбе грађана у питању. У томе, међутим, има и претеривања.
Тако су једном из Бешке звали комуналце, кажу да је ситуација алармантна јер се пет паса луталица креће у чопору око школе и угрожава децу. Екипа „Зоохигијене” истог момента је кренула и стигла у кратком року, али како су ухватили првог пса, тако је дете истрчало из школе и викало да је то његов пас, иста ситуација, поновила се и кад су ухватили другог пса.
Председник Општине Инђија Владимир Гак напомиње да већ дуго позива суграђане да воде рачуна о комуналном реду, као и да своје псе не пуштају на улице.
-Не пролазе људи из Пирота толико често и не остављају смеће, не праве дивље депоније, не остављају псе луталице. То радимо ми сами, свакодневно. И кад се ради истраживање, први смо да кажемо како има паса луталица и како се праве дивље депоније, а уствари проблем настаје од самих грађана – прокоментарисао је Гак.
Према његовим речима, мора постојати виши степен одговорности, уколико грађани желе да имају уредна насеља, и није могуће да имамо 500 комуналних радника са стотину машина, који би чистили град нон-стоп.
-То је немогуће, морамо сами водити много више рачуна, да не говоримо о финансијској штети. Много би било боље да уместо милионских сума које исплаћујемо на уједе паса луталица или чишћење дивљих депонија на сваких месец дана, да се тај новац уложи у реновирање вртића или школа- каже Гак.
Чак и да има новца да се цела инфраструктура среди, много је лепше да се средства усмере као помоћ угроженим породицама, само је потребало мало више одговорности самих грађана, сматра први човек инђијске локалне самоуправе.
- Имамо много паметнијих начина како да усмеримо новац, уместо да чистимо нон-стоп неку депонију, која се опет ствара или исправљамо грешке које чинимо ми сами- напомиње Гак.
Као још један проблем у Инђији наводи се област здравства, која према Гаковим речима није јединствен за њихову општину, па ни за Србију, већ и за читаву источну Европу.
- Све је мање кадра у здравству, било да причамо о медицинским сестрама, техничарима или лекарима. Суочавамо се са озбиљним проблемом, који имају чак и земље из околине које су ушле у Европску унију. Грађани су нам сугерисали да је потребно уложити више у сеоске амбуланте, те смо их и послушали- каже Гак. -Није само проблем што нам фали лекара, амбуланте постоје у свим селима, али не раде свакодневно, негде раде два, негде три дана, зависно од величине места, али и организације лекара, управо зато што их нема довољно.
Насељеност и запосленост
Инђија броји око 53.000 становника и синдром „празних кућа” овде није толико изражен као у другим местима Војводине. Део између Новог Сада и Београда је заиста насељен и најразвијенији је део у земљи, где живи више од три милиона становника. С друге стране, незапосленост у Инђији је према истраживању 4,13 одсто, што је низак ниво и за Норвешку и Шведску. Са новим запослењима у наредних годину и по дана, локална самоуправа планира да смањи стопу на 2,5 одсто, потврђује Владимир Гак, додајући да се смањивањем незапослености утиче и на висину зарада, а тиме и на квалитет живота.
Гак напомиње да локална самоуправа већ додатно плаћа близу 50 здравствених радника мимо Министарства здравља, које иначе сноси трошкове запослених.
-Плаћамо лекаре и медицинске сестре из буyета, јер желимо да подигнемо ниво здравствене заштите степеник више. Довели би и још и лекара и специјалиста, али немамо више могућности, јер смо попунили тај лимит који нам је систематизацијом дозвољен и одобрен од министарства- каже председник општине Инђија.
М. Стакић
Фото: Ј.Ивановић
