У сусрет обележавања век и по, Српске читаонице “ Драгомир Попноваков” како гласи сада званични назив библиотеке, она је и данас као и приликом оснивања била стуб културног и друштвеног живота места. Туријска бибилотека је један од најстаријих, после новосадске и оне у Иригу, чији је оснивач био 1870 године тадашњи туријски свештеник, уједно и њен први председник Петар Чолић, каже библиотекарка Јелене Мирић.
Од тада, бибилиотека није радила само током Другог светског рата , по забрани окупатора, па је целокупан књижни фонд однела на чување Матица српска.
Када је 1870. године основана Турија је имала 2.530 становника стотинак књига, била претплаћена на два листа - “Заставу”(Светозара Милетића) и “Народ”(Јована Суботића) и имала 50 чланова. Лане је у библиотеку било 123 учлањених читалаца и на полицама било 10.300 наслова, а у селу живело према проценама око 2.100 становника. Библиотека у Турији има мало више од четири књиге по глави становника, а прошле године је било издато 1.824 наслова, па се с правом може рећи да труд на оснивању читаонице некадашњег туријског пароха Петра Чолића није био узалудан.
Значајан јубилеј библиотека ће по свему обележити у простору који користи као закупац, с тим што у оронулој згради од пре неколико година у власништву Општине Србобран, не плаћа кирију.
– Библиотека се налази у некадашњој Задружној згради, коју су изградили становници Турије, трудоданини, тако што је сваки житељ, укључујћи и ученике основце, имао распоред, којим данима треба да долази и помаже мајсторима у градњи објекта – истиче библиотекарка. – Имали смо пројекат Завода за заштиту споменика културе Војводине, који је подразумевао комплетну рестаурацију читавог добрано руинираног објекта, али се пре 16, 17 година урадило само нешто у подруму зграде и на томе стало. Сада наставак радова нико више ни не спомиње.
Библиотека се на адресу Задружне зграде изграђене у центру Турије, доселила 1978. године када је због пожара насталог услед неисправних електроинсталација морала да се исели из виле некадашњег општинског бележника, где је радила после Другог светског рата.
– У пожару нам је страдао знатан део библиотечког фонда. Од 7.000 наслова, остало је 2.400 књига, па је у обнови књижног фонда Матица српска значајно помогла да се књижни фонд обнови, али су књиге поклањали и грађани – наводи Јелена Мирић.
У библиотечком фонду има и старих, ретких књиге Српске књижевне задруге из 1881. године , 1894. и 1898. године, а књиге из тог периода штампали су приватни издавачи. Има наслова и из државне штампарије некадашње Краљевине Србије, али се прате и актуелна издања.
– Трудимо се да у библиотеци све што је актуелно, буде и на нашим полицама – закључује библиотекарка Јелена Мирић.
Бибилотека је основана као српска читаоница 1870. године и чува писани траг о Оснивачкој скупштини одржаној 22. агвуста 1892. Годину дана касније донета су и правила читаонице (што одговара данашњем статуту), када је тадашње Угарско министарасто озваничило рад читаонице. Била је смештена у кући тадашњег кројача Паје Црнојачког, али поуздано се не зна, где се кућа налазила у месту. Зна се, још , да је то била приватна кућа уз локал, и да се читаоница селила кроз историју 20 пута, из локала у локал, односно из кафане у кафану. Од 2007. библиотека носи име по преминулом књижевнику Драгомиру Попновакову, рођеном у Турији.
З. Делић
