Како је саопштено, пројекат се финансира средствима из Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње између Румуније и Србије. Његова укупна вредност износи 13,9 милиона евра, од чега 85 одсто чине неповратна средства ЕУ, у партнерству „Вода Баната“ и Жупанијског савета Тимиш, са румунске, и ЈВП „Воде Војводине“ и Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, са српске стране.
Планирана је реконструкција преводница у Српском Итебеју и Клеку, која обухвата санацију грађевинског дела објекта, као и постављање нове хидромашинске опреме. Тиме ће након 60 година поново бити успостављена наутичка веза између две земље.
„Поред санације преводница, изградићемо бициклистичке стазе, плутајући док, набавити пловни багер и пловну косачицу и израдићемо пројектно-техничку документацију за измуљење канала Бегеј. Уз ту документацију, можемо да конкуришемо и за измуљење комплетног канала Бегеј од Клека до границе са Румунијом, како би постао плован и за теретне бродове до 500 тона“, кажу у „Водама Војводине“.
Тада ће се, наводе у ЕУ Инфо центру, поново отворити пловидба на каналу Бегеј. Биће услова за развој туризма, изградњу инфраструктуре и повезивање прекограничног региона кроз повећање транспорта.
Од Темишвара до Тисе
Канал Бегеј укупно је дуг 120 километара. Од тога се 45 километара налази у Румунији, а преосталих 75 у Србији. Започиње код Темишвара и наставља се све до Тисе. Његово ископавање започела је Аустрија 1718, након потписивања Карловачког мира. Тада је Бегеј коришћен за транспорт дрва и одводњавање околног мочварног терена. Истовремено започета је изградња 70 километара дугог канала између Темишвара и Клека, односно Пловни Бегеј. Нови канал заменио је стари, који је служио за регионално испуштање вода. Ова два канала текла су паралелно, а Стари Бегеј служио је за одводњавање околног мочварног терена.
Од када је Бегеј, пре 60 година, затворен за пловидбу, веза између пограничних градова Баната, на североистоку Србије уз границу са Румунијом, драстично се променила. То је утицало и на животну средину у окружењу канала, посебно на квалитет воде, због чега је обустављен и речни транспорт. Тек пре три године српска и румунска страна решиле су да, прекограничним пројектом „Ревитализација навигационе инфраструктуре канала Бегеј“, овај вишедеценијски проблем реше и да реци која извире у Румунији, а улива се у Тису у Србији, врате стари сјај.
У периоду од 1910. до 1912. године изграђена су четири комплекса преводница са уставама на каналу Бегеј – два у Србији (Клек и Итебеј) и два у Румунији (Ст. Мартин и Ст. Михаљ). Уставе су контролисале водостај и гарантовале готово непрекидну пловидбу, чак и током периода ниског водостаја. Омогућавао је пролазак бродова од 500 тона носивости. Војводина је тако добила важан вештачки пловни пут. Такође, ови објекти знатно су смањили опасност од поплава за насеља и земљиште дуж обала канала. Од самог почетка, Бегеј је имао важну хидролошку и економску улогу у сливу река Бегеј - Тамиш и важан пловни пут између Дунава у Војводини.
Због напете политичке и економске ситуације у региону, 1958. је затворен за пловидбу. Услед оваквих околности канал је изгубио хидролошку и економску функцију, а данас се због дотрајалости преводница Клек и Српски Итебеј не одвија чак ни рекреативна пловидба. То практично значи да се вода на овом делу Бегеја користи само за наводњавање и снабдевање рибњака.
Ж. Балабан
