Од оснивања до негде деведесетих година прошлог века организовале су се школе моторног летења и и падобранства, коју је Златко Жак и сам прошао. Већина њих који су прошли те школе, касније је придружила 63. Падобранској бригади.
– Овде су били и почеци ултралетења и параглајдинга, но деведесетих година све почиње да стагнира – прича Жак. – Затим, 2000. године поново покушавамо да покренемо моторно летење и змајарство, летење на такозвани шлеп, чак је пре пет година функционисао и параглајдинг. Нажалост, ништа није опстало, јер нема више интересовања као некада. Клуб је до пре пар година имао и своју писту, међутим и то смо изгубили. Зато смо пре 13 година почели да радимо на ракетном моделарству, и у том пољу остварујемо одличне резултате до данас.
Ракетно моделарство је део ваздухопловне гране спорта и третира се као нелетачка дисциплина и у другој је категорији спорта у Министарству омладине и спорта. На првенствима се такмиче као екипа, када их је у тиму троје, а постоји и појединачно такмичење и има око седам категорија, од падобрана и трака до жирохоптера. У свету је ракетно моделарство баш популарно, док у Србији већина људи можда и не зна да је то високо рангиран спорт.
По речима Дејана Жака, да би направио један квалитетан модел ракете, потребно му је три дана, а као најбољи материјал показало се стаклено платно. Њему је било потребно око две године, док није сасвим увежбао како на прави начин да направи одличну макету, јер само ливење захтева мирну руку и добре односе смесе. Има више фактора од којих зависи да ли ће моделирана ракета бити на врхунском нивоу и ту нема места грешкама.
Белоцрквански клуб је увек бројао већи број чланова различитог узраста, али и пола, а данас има дведесетак моделара, међу којима су и репрезентативци Србије. Ове године су добили још девет спортских дозвола за светска, државна и европска такмичења на којима учествују. Најмлађи члан је сада Огњен који има 14 година, а Зорана Николић је прошле године била чланица репрезентације.
– Тренутно спортску дозволу јуниорског тима има Ленка Жижић, а мој син Дејан је пре две године био добитник златног орла у Ваздухопловном савезу Србије и добитник признања у Општини Бела Црква, за најбољег спортисту – поносан је Жак, додавши да је Дејан две године био стипендиста Министарства омладине и спорта, а чак у пар наврата и стипендиста Владе Војводине. – Он се озбиљно бави ракетним моделарством, а до данас је у репрезентацији Србије. Уз њега, стипендиста је био и Мирослав Петровић, који је уједно био и члан репрезентације Србије.
Упознали смо и Дејана Жака, који нам је рекао да му је највеће достигнуће било 2017. године, на Светском првенству у Украјини, у категорији јуниора, када је био други на свету у конкуренцији 22 земље. Тада је имао 17 година.
– Даље сам наставио да нижем успехе у Румунији, када сам на Европском првенству био други, а на Светском првенству трећи, у категорији сениора – казао је Дејан Жак. – Ове године сам се такмичио као појединац у Бугарској и Словачкој на Светском купу, као и на Светском купу у Сремској Митровици, али нажалост, нисмо стигли до Светског првенства у Америци, јер Савез није био у могућности да нас финансијки подржи, колико год да је жеља била велика. Само је Михајло Петровић из Земуна успео да оде и био је првак света у жирохоптерима и на то смо сви поносни. Очекује нас још Светско првенство у Словенији и то је за ову годину циљ. Постоји и светска листа по којој ћу видети како ћу се до краја рангирати. Иначе сам пету годину за редом члан репрезентације.
Макете модела ракете која иде на ракетни погон праве се индивидуално, свако за себе, а сви чланови екипе заједно учествују у њиховом дизајну и склапању до савршенства, појашњава Дејан Жак.
- На такмичењима имате два модела, која у три старта испаљујем, а да би били конкурентни за трећи старт, морате да вратите бар један да бисте могли поново да га испалите. Модели знају некада да оду и до седам километара, па треба то истрчати и вратити се за последње испаљивање.
А када их испали, каже нема никакву контролу над њима. Модели су своји, а он је ту да их прави, дизајнира и дорађује.
И. Бакмаз
Фото: Ф. Бакић и приватна архива
