Нема свако стрпљења и способности да однегује најтежу бундеву, као што је то ове сезоне учинио Блаже Јелић са плодом тешким 288 килограма и осветлао образ произвођачима лудаја из Кикинде, али зато је добру вољу и машту, да од бундева и сламе направе омиљеног комшију, имала дружина мале кокичаре.
„Ово је наш омиљени комшија Синиша, он баш тако изгледа, а ми смо добили идеју и представили га крај кокичаре, на месту где у граду свакодневно продајемо кокице и семенке за грицкање“, испричала радница у кокичари Јасна Борбељ.
„Нека свако зна да ми имамо доброг комшију. Главу и стомак смо направили од бундева, а све остало смо попунили сламом. Помогао је брат Живан Малогајски, који је влансик кокичаре и наша бака Олга. Уз мало труда и маште свако ко хоће доприноси да буде лепо и весело, ми већ имамо идеју и за наредне „Дане лудаје“ али нећемо да је откривамо.“
Омишљени комшија Синиша, зато што су га направили од бундева и сламе није се љутио, гледао је из прикрајка шта се дешава, па је чак помогао се се допреми и постави на тргу крај кокичаре. Тамо су га попели на лудају да „види целу Кекенду“, међутим, није се ухватио за тулају, кукурузовину, како то каже народна банатска изрека него за стабљику yиновског сунцокрета. Сунцокрет сорте „цепко“ за грицкање, како вели Јасна Борбељ, и поред суше изђикао је више од четири метра, посебно ова стабљика за коју се држи комшија Синиша.
Неговању добрих комшијских односа Кикинђани дају посебну важност, па су кошије из суседне Румуније најбројнији гости на „Данима лудаје“. Воле да дођу Срби из наше дијаспоре из Темишвара и околине, али и Румуни, да се опусте, забаве и веселе и препусте ужитку. Јавор Радованковић, власник најрепрезентативнијег ресторана „Лојд“ у срцу Темишвара, поносан је што је један од промотера „Дана лудаје“ и сарадње коју остварују Темишвар и Кикинда и што посетиоци из Румуније масовно долазе у Кикинду.
Банатска банана
Смиљана Караћ, Јела Белош, Смиља Гурјић и Роса Никић нудиле су пите са лудајом, сиром, маком, кромпиром и купусом, неизоставан је био и чувени мокрински лиснати сир, а обашка су испекле и хлеб у паорској пећи. Свега су спремиле домаћице из кикиндског Етно грађанског друштва „Сувача“ . Марина Јеринкић је бесплатно нудила кришке хлеба масти и алеве, јер како рече, на томе су сви одрастали, а Анка Бошков и њене дружбенице из „Суваче“ изазивале су позорност колачима и посластицама од лудаје. Било је печене лудаје, пита савијача и других колача, па и жербоа са семенкама од тикве голице и пекмезом од лудаје. Гостима је за 150 динара нуђена порција „банатског фруштука“ у којој су сервирани чварци, мајушка, шваргла, сир и љута папричица
- Има оних који за бундеве кажу да је то наша банатска банана – вели Анка Бошков. - Ма каква банана, наше бундеве су много боље. Од банана се ни приближно не може направити толико јела и посластица као од бундеве. А, поврх тога мушкарци купују и грицкају семенке бундеве због простате.
„Дошао сам са професорима Западног Универзитета из Темишвара, који имају пројекте за прекогрнаичну сарадњу за очување традиција, обичаја и повезивања туристичке понуде са обе стране границе. Кад смо долазили на граничном прелазу Наково-Лунга било је гужве, а и овде у гужви на градском тргу чујем да се доста прича румунски“, каже Радованковић.
Банатски фруштук је нешто посебно, права гурманска икебана за све љубитеље домаћег залогаја и укуса домаће кујне. Удружење „Да се не заборави“ које предводи Радован Субин, а асистира му Душан Лукин, нудило је домаће чварке, крвавице, мајушке и шваргле, све справљано на домаћи начин, јер како вели Субин циљ њихове дуршине посвећене кулинарству је да негују стара добра јела и обичаје.
Замирисали су свежи чварци из ораније са штанда Бранислава Цуцића „Цукија, изворног Лале из Кикинде. Обучен у банатску ношњу Цуки је на неки начин заштитни знак „Дана лудаје“, још када се попне на брдо лудаја, добро осмотри градски трг, а штимунг свирком на бурету прави банатски виртоуз Миодраг Мунћан Драганче из оближњег Иђоша. Држи ритам Драганче чекићима, баци око и на ноте, али све виноградарске и банатске арије Иђошки Бетовен зна добро и без нотне свеске.“
Бранислав Цуцић Цуки је оригинал Лала на бундеви, истиче да је пореклом одавде, Кикинђан који воле свој град, Војводину и „Дане лудаје“, који треба да покажу чиме се овдашњи паори баве, шта раде и производе, каква им је година.
„Имамо разних ђаконија, онако како доликује Банатском фруштуку. За побољшање циркулације прво иде чашица домаће ракије, па се онда ваља прихватити домаће шваргле, крвавице, сланине од мангуљана, а чварке у оранији печемо на лицу места, хлеб је ражани из паорске фуруне, пеку се и мекике, а домаћице су спремиле бундевару и друге колаче. После фруштука добро клизи низ грло бело или црвено вино“, напомиње Цуки.
Жене из Кикинде, Мокрина, Руског Села, Нових Козараца, Банатског Великог Села, Банатске Тополе, Иђоша и других места својски су се потрудиле и спремиле посластице разних фела. Председница Удружења жена „Руско Село” Јованка Глушац наглашава да пре свега негују традиције, највише у прављењу колача по старинским рецептима.
„Дани лудаје су нам изузетна прилика да пкажемо оно што знамо и радимо. Жене су изузетно вредне, више дана су месиле и пекле колаче, а додатно смо се ангажовале да што лепше уредимо наш штанд. У удружењу имамо око жена, а ту је дошло нас десетак, све су праве мајсторице, неке за слатке, а неке за слане пите. Искусније уче ове млађе да развлаче тесто за пите и оно што још не знају“, сазнајемо од Јованке Глушац.
Бундеве и тукве из башти и са њива, било да су јестиве, за семенке или украсне доносе и додатни приход за попуну кућног буyета. Данијел Чисар из Руског Села је на тезги понудио велики избор украсних тиквица.
„За производњу уз друге усеве нису захтевне, а интересантне јесу, поготово када је берба, јер увек нађемо неке које су посебно лепе, па још лепше и шареније. Сејемо четири пет врста украсних тиквица, а после бербе оне које се осуше мало украшавамо и лакирамо тако да су леп украс за свако домаћинство“, објашњава Данијел Чисар.
Текст и фото: Милорад Митровић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Града Кикинда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града.)
