Али, како Карољ каже, руководили су се кинеском пословицом да истрајност на крају донесе награду и, без обзира на све потешкоће и препреке, успели су у свом науму. Они су помоћу стартап кредита Привредне коморе Србије отворили везионицу. Фирма се бави услужном израдом машинског веза на текстилу, односно на готовим производима, као што су мајице, дуксеви, капе, качкети, кецеље, пешкири, радне униформе, као и израдом апликација, грбова и амблема.
- Идеја нам је била да се бавимо индустријским везом, а преко старт-ап кредита Привредне коморе Србије смо добили машину. Прво смо прошли обуку за писање бизнис плана, и то у Кикинди, јер у Зрењанину није било довољно заинтересованих. Онда смо написали бизнис план и предали га банци за коју смо се одлучили. Враћали су нам план три или четири пута, више не могу ни да се сетим. И прошлог августа су нам одобрена средства, с тим што нисмо добили новац, него машину - прича Карољ Канас.
То је био тек почетак. Требало је затим програмирати нову машину и научити како се користи.
- Учили смо, а највише Сандра, по систему покушаја и грешака. Али, временом смо савладали и то - додаје Карољ.
Машина може да везе на свим врстама тканине, па чак и на кожи. Сад је Канасовима остало да пронађу пословне партнере и тржиште.
- После почетничких мука, посао нам полако креће. Људи се интересују за то што радимо и зову нас и из земље, али и из иностранства. Мораш да будеш брз, тачан и да не питаш за радно време. Имали смо један посао, да извеземо знак на 150 капа до сутра. Само тако смо могли да добијемо посао. И нисмо спавали, али смо посао завршили. Али, разумемо да је сваки почетак такав, и девиза нам је да се трудимо, да се не предамо, и да ће као, што сам већ рекао, на крају истрајност да се награди - истиче наш саговорник.
Уосталом, да се труде и не предају, Канасови су доказали и у својим досадашњим пословима. Они се баве и производњом цвећа, а имају и мини фарму кока носиља. Све стигну јер, како кажу, добра организација и много воље рецепт су за добар посао.
Ж. Балабан
