Вични изради рукотворина и старим већ скоро заборављеним занатима који одумиру, труде се да своје искуство и вештину преносе на младе. Да се нит традиције не прекине здушно се ангажују председница Друштва „Етно“ Ружена Суханко и други ентузијасти, а рукотворине нуде на многим манифестацијама које се баве неговањем традиција.
Ружена Суханко каже да су највише постигли у обуци ткања на развојима, плетењу употребних предмета за домаћинство од рогоза и љуштике од кукуруза, а праве и мноштво детаља за украшавање домова за најзначајније верске празнике.
Председница Друштва „Етно” Ружена Суханко је пензију стекла у угоститељству, па се посветила ткању на разбоју украсних и употребних предмета од вуне и крпица, као што се то некада радило. Ни њен супруг Шандор не седи скрштених руку, зна да направи и поправи разбоје и све справе неопходне за ткање и израду других рукотворина, па и сам их прави.
"Највише радим на плетењу саћура и других предмета од рогоза и љуштике", прича Шандор Суханко.
Он додаје да је то научио још од својих родитеља, јер је још док је био дете уз реку Кривају било је доста рогоза.
"Научио сам и да плетем мреже којима се ловила риба, а такође и ташне од канапа које су у међувремену углавном замениле најлонске кесе. Ипак, још има оних који више цене мрежасте ташне од канапа са дрвеним дршкама, торбе од рогоза и љуштике и разне предмете од природних материјала. По занимању сам молер и фарбар, па сам радио у некадашњем бачкотополском предузећу „Уметност”, одакле сам отишао у пензију. Супруга и ја имамо сада времена на претек, па гледамо да га некако корисно утрошимо. Под старе дане можемо само овако фине ситније рукотворине израђивати, а то је због одржавање кондиције и здравља боље него само да гледамо телевизију", каже Шандор Суханко.
Ружена и Шандор Суханко, Ева Кочиш Саболчки и други активисти Друштва „Етно” указују да се у Бајши велики број деце укључује у активности, а оне се труде да производи старих заната и рукотворине не одумру, да их скроз не потисне пластика.
"Драгоцено је да се научи и не падне у заборав како се некада од природних материјала правило много ствари, да нас у сваком погледу не загуши пластика и разна увозна роба из Кине и других азијских земаља. Ако се не потрудимо да се стари занати и вештине сачувају, време ће их прегазити. Желимо да младима скренемо пажњу, али и одрасле да подсетимо, да оно што се израђује од природних материјала има далеко врећу вредност", вели Ружена.
Најмлађи су заинтересовани да савладају разне вештине из кућне радиности, међутим, по завршетку осмољетке када крену у средње школе њихово интересовање стагнира, мада има и оних који ни тада не одустају.
"Битно је да се деца опробају и савладају вештине израде рукотворина и старих заната, па верујемо да ће се многи у старијем добу присетити шта су све научили у нашим радионицама и допринети да се настави чување традиција. И ми смо у селу покренули ткање на разбојима после паузе више од три деценије. Ја сам се ткању обучавала у Суботици, а све остало учили смо од старијих мештана Бајше, тако да смо од заборава отргнули корпарство, израду саћура и асура од рогоза и љуштике кукуруза, али и савладали плетење, перличење и друге вештине и то настојимо да пренесемо деци", каже Ружена Суханко.
Ентузијасти Друштва „Етно” сматрају веома битним оно што раде. Ева Кочиш Саболчки је испричала да је за сада научила ткање и мада јој се чини да су теже друге вештине које учи, али када их савлада и заволи их.
"Ткам вунене футроле за мобилне телефоне, торбице и слично. Полако се уходавам. Радила сам као професор географије, у последње време не радим у просвети, али ово ми добро дође да настављам рад са децом, пошто као изборни предмет имају неговање традиције. Бака ми се бавила ткањем и рукотворинама, од ње нисам стигла да научим, али захваљујући Ружени успевам то да надокнадим", истиче Ева Кочиш Саболчки.
М. Митровић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Бачка Топола. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
