Скуп стреличара у Књижи: Луком и стрелом на мете у шуми

Удружење стреличара из Кањиже је у шуми у околини шумарске куће надомак Тисе окупило 58 стреличара из десет клубова из Новог Сада, Бечеја, Темерина, Бајмока, Старе Моравице, Бајше Суботице и других места
с
Фото: М.Митровић

. Кањишки стреличари два пута годишње организују такмичења у мају и октобру, али потпредседник клуба Берталан Чанади објашњава да су, како би прехудритили нови талас короне, раније приредили турнир предвиђен за октобар.

У природном амбијенту шуме на 18 места постављене су тродимензионалне мете животиња у природној величини, које су такмичари нишанили са по две стреле. Гађало се традицоналним луковима без полице, луковима са полицом, луковима са ловачким нишаном и другим карактеристикама.

Владимир Мартиновић из Стреличарског клуба „Велос” из Новог Сада каже да у клубу имају педесетак активних такмичара, углавном са олимпијским закривљеним луком, али има их посвећених гађању другим луковима.

- Љубав према природи, дружењу и доказивању на такмичењима је оно што нас привлачи стреличарству и повезује. Човек треба психички да буде концентрисан, а потребна је физичка снага без обзира што лукови ипак нису претерано јаки као некад у средњем веку. Стреличартсво је и генерацијски спорт, посвећено му је јако пуно родитеља са децом. Нема ништа лепше него овако провести дан у природи са пријатељима, много лепше него што клинци воле да седе уз компјутере и мобилне телефоне - каже Владимир Мартиновић, напомињући да су у Новом Саду активна три стреличарска клуба, али да се без обзира на супарништво сви добри другари, а стицајем околностима су у различитим клубовима.

Фото: М.Митровић/Стреличари у шуми крај Тисе

Турнир у Кањижи са тродимензионалним метама је један од формата такмичења, па практично сваки други викенд стреличари могу да

проверавају оштро око и спремност у баратању луком и стрелом.

- Стреличарство је све популарније, када се види колико се нас окупи и по великој врућини. Нешто нас вуче у природу, иако је комфорније седети у стану или тераси кафића. Чим нас долази овако пуно има нешто што нас мами - вели Мартиновић. 

Берталан Чанади напомиње да су за турнир добро одабрали шуму па се учесници надмећу у хладовини, изражавајући захвалност ЈП „Војводина шуме” које је омогућило угодан терен, као и локалној самоуправи Кањиже и спонзорима.

- Овакав формат такмичења је јако популаран пошто су мете интересантне. Обезбедили смо тродимензионалне мете у облику животиња у природној величини, а постављене су у природном амбијенту - додаје Чанади.

Тибор Важоњи из Кањиже се стреличарством бави већ више од три деценије.

- Гађамо мете у шуми које су у облику животиња, тако да је ужитак као да ловимо. Имао сам осредњи учинак -  каже Важоњи.

Његов клупски колега Ендре Нади сматра да је такмичење доста напорно јер се обилази велик терен са 18 мета, на које треба одапети по две стреле, а навикли су на турнире са 12 мета.

Фото: М.Митровић/Владимир Мартиновић

- Учесници из других клубова су се одазвали у лепом броју, чак су дошла да на нашем терену вежбају два такмичара која се припремају за Светско првенство које ће идуће године бити у Марибору. Природа је овде заиста изузетна, јер док смо јутрос припремали мете видели смо у шуми срндаће, веверице у другу дивљач, а ми смо у виду мета поставили широк избор животиња, па и оних којих нема у нашим шумама - каже Ендре Нади.

Стреличарство је пре десетак година привукло Антала Кабача из Темерина, члан је Стреличарског клуба „Кализ” из Бајше. Мада у Темерину постоје два клуба, због клупских несугласица по позиву се „одметнуо“ у Бајшу. 

- Сада сам већ у годинама, али ово ме подсећа на период када смо као деца сви волели да правимо лукове и стреле. Стреличарство није одвише напоран спорт, одвија се у природи и захтева добру концентрацију. Иначе, сви тако радимо да одаберемо себи противника од кога желе да буду бољи, мање нам је битно да ли ће неко освојити пехар или медаљу. Опрема која задовољава наше потребе сада већ није толико скупа, прихватљива је за оне који желе да се посвете стреличарству - објашњава Антал Кабач.

Јене Молнар из Фекетића брани боје Стреличарског клуба Бајмок, прича да је почео да се овако такмичи на турнирима 2012. године, до тада је сам тренирао рекреативно, а присећа се да је лукове и стреле правио од детињства.

- Сваки излазак у природу је изазован и занимљив, а што је најважније међу стреличарима влада велико другарство. Пошто су лукови и стреле врста опасног оружја, морамо се међусобно чувати - истиче Молнар.        

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5811
Најновије вести