Паланка након невремена: Тотална штета на 1.200 хектара

БАЧКА ПАЛАНКА: Оно што је Бачку Паланку, Челарево, Карађорђево и Обровац задесило 7. јула одавно није виђено, гледано по причињеној штети на великој површини у неколико овдашњих атара.
Oranice Foto: Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Олујно невреме праћено пљусковима и градом уништило је ратарске културе, али и поврће, воћњаке и винограде, начинило зачајну штету у овдашњим шумама и парковима, као и на објектима, аутомобилима. Надлежни у локалној самоуправи брзо су формирали комисије које су одмах кренуле на терен, а брзо су интервенисали и проценитељи осигуравајућих кућа. - Огромни градоносни облак, као и олуја стигли су из правца Вуковара, сручили су се најпре на Карађорђево, где су изваљена стабла дрвећа и откривани кровови на кућама - рекао је новинарима Милорад Ивић, члан Општинског већа задужен за пољопривреду.

- Након испаљених ракета облак се подигао, али на тај начин је избегнуто само веће страдање Бачке Паланке. Делови атара као што су Керекић, Гајић, Јарош и Тамана осетили су најјаче ударе града и олује. По подацима радарског центра на близу 1.200 хектара пољопривредне културе претрпеле су стопроцентну штету. Али то је само део општинског атара који је у невремену од пре недељу дана претпрео штету. Заседало је Општински штаб за ванредне ситуације који је разматрао увођење варедне ситуације за део атара који је претпрео највећу штету. Под условом да се прогласи елементарна непогода што је Штаб изгласао, а што би и председник општине требао да потврди, захтевом за добијање помоћи обртићемо се надлежнима у Покрајини и Републици - нагласио је Ивић.

Срећа у несрећи је што је жетва пшенице у овом делу атара била завршена 95 одсто, а највише су страдали кукуруз, соја и сунцокрет

Срећа у несрећи је, кажу у Паланци, чињеница што је жетва пшенице у овом делу атара била завршена 95 одсто, па су од ратарских култура највише страдали кукуруз, соја и сунцокрет. Ивић је додао да је и без невремена и штете која је причињена ова година најлошија у последњој деценији када је реч о приносима пшенице. Њу је у време ницања задесила суша, потом тропске врућине почетком јула. Зато се просечни приноси овде крећу од 3-3,5 тоне по јутру, односно 5-5,5 тона по хектару што са овде понуђеном ценом од 17-18 динара за килограм не покрива ни цену производње, веле ратари.

М. Суџум

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести