На овом пројекту сарађивало је 19 партнера из осам земаља са циљем да се пружи подршка локалним самоуправама да искористе развојни потенцијал миграција младих, како би се утицало да Дунавски регион буде конкурентнији и управљање у њему буде боље. Водећи партнер на пројекту је Централни завод за статистику Мађарске, укључене су институције и локалне самоуправе из Мађарске, Словеније, Аустрије, Немачке, Словачке, Румуније и Бугарске, а из Србије партнери су били Републички завод за статистику и Институт друштвених наука из Београда и општина Кањижа.
У оквиру пројекта две и по године су се у општини Кањижа бавили миграцијом младих и разним активностима везаним за ту појаву. Председник кањишке општине Роберт Фејстамер изјавио је да се могло доћи до података, анализа и студија које се тичу других земаља, да ли оних које прихватају наше младе или земље које исто тако губе своје младе, па се са обе стране могло доћи до таквих искустава и информација.
- Ми политичари ћемо на основу тих сагледавања имати неки алат, смернице и стратешки документ на основу чега ћемо моћи да предузимамо неке активности, чиме можемо да задржимо омладину која жели да остане овде у нашој земљи, а са друге стране да дајемо прилике и могућности онима који су већ отишли, а размишљају о томе да се врате у нашу земљу. Надам се да ћемо на основу ових међународних искустава наћи одговоре и решења за проблематику на коју је тешко утицати, јер се посебно тиче људи и јако је тешко универзално доћи до таквих решења да се ублажи одлазак младих - каже Фејстамер.
Евидентно је да су за младе који одлазе из Србије најпожељније Аустрија, Немачка и Швајцарска, а млади из општине Кањижа, која је обухваћена истраживањима у овом пројекту, највише одлазе или намеравају да иду у Мађарску, Немачку и Аустрију. Како је указано, све више младих одлази у Мађарску да похађа средње школе или на студије на матерњем језику и тамо најчешће остају. Менаџерка пројекта Драгана Лукић Бошњак указује да млади у том животном добу остварују јако важне везе, често пресудне да се не врате у завичај. Они који одлазе најчешће се позивају на економску ситуацију, којом нису задовољни, због недостатка радних места или недостатка одговарајућих радних места, као и на чињеницу да су плате за исти посао у иностранству веће него код нас.
- Миграција је јако велики проблем у Дунавском региону, при чему су проблеми различити. У неким државама је проблем имиграција и интеграција, а код нас је највећи проблем емиграција. Због тога смо се и придружили овом пројекту да би смо видели шта је то у Кањижи потребно да се промени да би се можда та тенденција мало смањила, јер се не може зауставити. Организовали смо социолошко истраживање са младим мигрантима из општине чија су искуства таква, да су или остали у иностранству или су се вратили - каже Драгана Лукић Бошњак.
Из истраживања су се родиле препоруке које су општини послужиле како може да се утиче на тај процес. Између осталог једна од мера је олакшавање младима у приступу тржишту рада.
- Због тога смо у Омладинском дому направили коворкинг простор где млади могу да дођу са својим рачунаром и несметано да раде. У сарадњи са младима смо организовали предавања која су била повезана различитим аспектима, од покретања сопственог бизниса и запошљавања, па су се на тај начин ширили њихови погледи на свет. Приметно је да млади мало знају о алтернативним начинима запошљавања као што је онлајн запошљавање и рад на даљину, где из родног места могу радити за неку инострану фирму. Локална стратегија коју смо формулисали је заједнички рад свих партнера на пројекту –закључила је Лукић Бошњак.
Од 109 испитаника који су се изјаснили да намеравају да оду у иностранство, њих 89 је већ предузело конкретне кораке у тражењу посла преко границе. Само 35 одсто оних који желе да оду и иностранство би размислило о повратку кући. Поред економских разлога за одлазак, наводе недостатак перпсективе за будућност, нестабилну политичку ситуацију, низак животни стандард, а припадници мађарске мањине за разлог наводе и непознавање српског као званичног државног језика.
Истраживање у општини Кањижа обављено је на узорку од 615 младих испитаника од 18 до 34 године, од чега 45 посто мушкараца и 55 посто жена, при чему је 56 одсто са завршеном средњом школом и 14 са факултетском дипломом. Мада је 94 посто тих испитаника упитнике испунило на мађарском језику и њих 79 посто има двојно српско-мађарско држављанство, 62 посто умерено оптимистичних су се изјаснили да не желе да се одселе из општине, а 33 посто жели да оде. Најзначајнији разлог за останак је емоционалне пророде, да им породица и пријатељи живе овде.
М. Митровић
