Мирјана Станишић, Наталија Кавић и Драхослава Циеф испред неколико удружења организовале су по први пут „Бачкопаланчке забијачке“ и то у четвртак, радни дан, и то са почетком у 12,00 сати и било је људи. И ма колико било чудно у подневним сатима, осим старијих људи који знају шта је некада био 29. новембар, Дан „покојне Југославије“, скупило се и младог света који није баш знао који је дан, али су видели да се нешто прави, кува, пече, мези, пије...
Организаторке кажу да су презадовољне одзивом, обзиром да је радни рад, да се за такмичење у справљању кобасица пријавило близу 30-так екипа као и да је атмосфера у дворишту Словачког дома била позитивна...
Котизација за шест чланова екипе била је 4.000 динара, већина је донела своје машине за млевење меса и своје „шпеције“ за кобасице (добили су по 3 килограма меса и бесплатну вечеру са пићем), мада је била и услужна машина за млевење и топ за пуњење кобасица. Док су млађи справљали бачке кобасице, старији су коментарисали уз добру ракију од дуње, кајсије, лозу и по коју јабуку...
У дворишту су се мешали звуци музике Бачке, Срема, Босне, али и словачких народних песама, јер, 29. новембар овде, али и на другим местима, није био сам празник бивше државе, већ и дан када добро залади и када се кољу свиње, топи маст, праве чварци, кобасице, кулен, соли шунка...
Јовкићи направили најбољу кобасицу
У конкуренцији 30-так екипа које су се такмичиле у прављењу кобасице, прво место освојила је кобасица која је направљена на лицу места, а направила је екипа Пољопривредног газдинства Јовкић из Бачке Паланке. Стручни жири је друго место у прављењу кобасица на лицу места доделио екипи Месне заједнице „Стари град“ из Бачке Паланке, а треће је припало екипи Удружења грађана „Златни караш“ из Паланке.
Да овогодишњи 29. новембар буде у женском знаку постарала се и Радмила Марковић која је била главна куварица у кухињи где су се спремали колачи, односно спремале гомиле топлих крофни са пекмезом које су, за дивно чудо, већини гостију, ишле уз шприцер, ракију, па и ладно пиво...
За две ораније свињског паприкаша старала се овдашња позната угоститељка Симка, уз подршку супруга, као и за једну аранију чварака. Организаторке су поновиле да „Бачкопаланачке забијачке“ немају везе са бившим државним празником бивше државе већ са навиком овдашњег света да забијачке праве баш на тај датум и захвалиле се овдашњој Индустрији лимарских производа „Себастиајн“ која је помогла ову манифестацију.
Било је овде и продаваца месних прерађевина из целе Војводине, на пример, из Куцуре, Бачке Паланке и других делова Бачке, али и Срема, продавала се љута и слатка паприка из оближњих словачких села, по којој су чувена, било је свега, а највише доброг расположења и носталгије према бившем празнику и држави.
М. Суџум
