Служба за помоћ и негу у кући почела је са четворо запослених, тренутно их је десеторо, од којих троје раде од првог дана, а главни координатор Габор Риц наводи да су до сад хуманитарци ушли у 445 домаћинстава и имали 493 корисника. Тренутно их је 136.
Лане је тим провео 15.636 сати на терену током 11.162 посете и пружили су 45.093 услуга. Стижу и до Хоргоша, Мартоноша, Малих Пијаца, Орома и Трешњевца.
Најстарија корисница је била бака која је умрла недавно а поживела је готово 100 година! Више старина је зашло у десету деценију живота, а некима се помоћ пружа још од почетка рада овдашњег „Каритаса”. Зависно од потребе, долазе им геронто-домаћице или медицинске сестре. Главна сестра Црнка Рус, која је од оснивања у Служби, објашњава да геронто-домаћице углавном брину о набавци хране, лекова, огрева и одржавању хигијене куће и авлије. Геронто-домаћин превози кориснике и до здравствених установа у Малим Пијацама, Кањижи и Суботици, и нарочито су важни онима из удаљених села.
– Ми, медицинске сестре, осим неге у кући, веза смо с лекарима јер је веома много старих и усамљених који нису способни да дођу до њих или сами набаве лекове – каже Црнка Рус. – Прискочимо им у помоћ им око личне хигијене. У Кањижи је много оних везаних за кревет па им практично пружамо комплетну болесничку негу. Битна је и психосоцијална подршка, многи имају децу у иностранству или ван града, па добро дође да им неко отвори врата и редовно их посећује.
Клара Силађи (93) из Кањиже, готово је заплакала од узбуђења јер јој много значи што јој неговатељице долазе кући. Муж јој је умро пре 33 године.
– Док ме пре четири године није стрефио шлог, кувала сам за себе и брата Калмана (90), који живи у близини – каже госпођа Силађи. – Колико могу, активна сам с ходалицом по кући и дворишту. Лане сам пала, сломила кук, али после операције, некако сам стала на ноге. Ипак, осим медицинске сестре, сваки дан ми, уместо као пре једном недељно, долази геронто-домаћица да да ручак и поспреми. Слабо видим и слабије чујем, а немам ни снаге у рукама за кућне послове.
Ана и Ласло Хусар из Кањиже кажу да им је свануло од кад имају подршку „Каритаса”. Пре четири године Ласло (80) је оболео, неко време им је помагала рођака, али кад је отишла у иностранство, Ана се успаничила, звала докторку Марију Буш из Дома здравља, а она је упутила на „Каритас”.
– Сваки дан ми долазе и само тад негде могу да одем и средим уобичајене обавеза. Много сам захвална. Супруг је везан за кревет, још од пролећа не може да устане, а док нисам имала помоћ, било је тешко да га вучем на леђима кад сам негде ишла, није могао да улази и излази из кола, а кад је требало да уђем у продавницу, банку или пошту, нисам смела да га оставим самог – нерадо се тих дана сећа Ана Хусар. – Набављена су собна колица да га изнесемо на туширање, доскоро је могао до кухињског стола и да решава укрштене речи, али му се стање погоршало и сад је у постељи. Кад је Црнка почела да долази, остала сам без речи, само сам плакала, загрљај и речи утехе су много значили.
Црнка Рус вели да, кад уђу у нечију кућу, труде се да, осим медицинске помоћи и неге, дају савете и процене шта је корисницима потребно јер се људи обично успаниче и не знају шта им све треба да им буде лакше
– Често се размишља – кад стари оболе, да ли их неговати у кући или некој установи – вели Црнке Рус. – Одлучити морају укућани, али и за то им треба подршка, психосоцијална. Још увек је много предрасуда ако се неко смести у геронто-центар, а често деца не могу због свог посла да негују родитеље.
За времешне је „Каритас” непрецењив јер је све више старијих.
М. Митровић
