Шљиве, ракије шљивовице, пекмези и колачи од шљива били су у првом плану, али су се културно умтничка друштва и удружења жена на продајној изложби представили богатом избором рукотворина, такође и шароликим изворним фолклорним стваралаштвом.
Потпредседник МЗ Остојићево, иницијатор и један од организатора фестивала Золтан Бачо сматра да је видан напредак у односу на лањски први фестивал, уз жељу да сваки наредни буде све бољи и садржајнији.
– Приметно је да људи све више прихватају шљиву као наш локални бренд, јер справљају јако добре посластице и пића од овог воћа заступљеног у готово сваком нашем домаћинству. Ми желимо да то као наслеђе предамо млађем нараштају – каже Бачо.
Јанош Тертеи из Остојићева, указује да ове сезоне род шљива је био неуједначен, јер су неке сорте затајиле, али да идеја да се фестивал оплемењује не мањка. Он помиње суграђанина Радована Будовалчева који је пре петнаестак година указивао, да када би пописали број стабала шљиве у Остојићеву, дошло би до златног резултата.
– Управо на основу тих тврдњи смо покренули фестивал шљиве и ракије, пошто село нема неких других знаменитости, па смо одабрали шљиве да их негујемо, јер у сваком дворишту, башти или испред куће има посађена бар једна, ако не и више – додаје Тертеи.
Председница чоканске општине Стана Ђембер констатује да је Остојићево познато по шљивама, па је Удружење „Пирош тулипан“ то уважило и мастоји да промовише шљиву и производе од шљива на изизетно леп начин.
А како се шљивовица пече у домаћим условима приказао је са својом екипом Ласло Шипош из Остојићева.
– Печење ракије у бакарном казану је најбоље. Не може то да надоместе ове нове технологије у дестилеријама – тврди Шипош.
Стручни жири којијм је руководио Андраш Менч, морао је да дегустира преко 40 врста пекмеза и двадесетак врста разних колача од шљива.
За оцењивање су понуђена и 54 узорка шљивовице, па жирију којим је руководио Јанош Сокола није било лако. Сокола напомиње да је квалитет ракије из овогодишње продукције просечан, али оцењиване су и оне одличног и лошијег квалитета, јер свако увек уверава да је управо његова шљивка најбоља.
– Добра ракија шљивовица мора да буде хармонична, а код оцењивања највише се препознаје по мирису и укусу. Код шљивовице, пошто је у питању коштуњичаво воће, треба да се осети мало на цимет, а исто тако треба да се осети сорта шљива од које се справља, јер свака сорта има карактеристичан укус и мирис – објаснио је витез ракије из Сенћанског реда витезова „Свети Никола“ Јанош Сокола.
М. Митровић
Пројекат “Чока транспарентно” реализовала је “Панонија медиа” у сарадњи са “Дневником”. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
