Овдашња Реформатска црквена општина и црква имају значајну улогу у очувању националног идентитета Мађара, чијој активности последњих осам година, од доласка на службу у Марадик даје свештеник Даниел Халас, па је доста тога урађено и при завршетку је градња новог дечијег вртића са пратећим садржајима.
Даниел Халас је родом из Суботице, а пре него што је завршио теологију стекао је диплому Средње пољопривредне школе у Кањижи, а 2012. године добио је намештење у Реформатској цркви у Марадику.
- Од око 500 житеља Марадика који су се приликом пописа 2011. изјаснили као Мађари, њих око стотину говори мађарски јер је још 1978. године укинута школа на мађарском. Реформатска црква у Марадику је основана 1898. године, а то се десило тако што у време Аустроугарске на овом подручју у римокатоличким црквама свештеници су били Хрвати и мисе су се у то време служиле на латинском. Свештеници нису знали мађарски, а народ је хтео свештеника Мађара, па када су то захтевали од бискупа није уважено, иако су тада католици у селу били искључиво Мађари. Због тога су прешли у Реформатску цркву у Бешку, где је богослужење било и на српском и на мађарском језику, па су рекли да им такав свештеник треба. Отишли су у Будимпешту, тражили реформатског свештеника и за годину дана основали реформатску цркву у селу и већина католика је прешла у реформатску веру - испричао је Даниел Халас.
Када је дошао да службује у Марадику Халас је приметио да деца нису разумела мађарски, када су долазила на прву причест па је службу држао и на српском, што још и даље практикује.
- Викенд вртић при нашој цркви на мађарском је почео са радом 2013. године са 13-14 деце и тако смо радили скоро годину дана, захваљујући финансијској подршци наше цркве из Мађарске. После се указала прилика да код мађарске владе добијемо толико новца да можемо платити васпитача и помоћно особље за свакодневни преподневни рад вртића, па га сада похађају деца од 8 до 12 сати, обезбеђује им се доручак и ужина. Зато што је било више предшколаца они су наставили у редован вртић у селу, а наш вртић није званични него као играоница, обухваћена су деца од три до пет година. Родитељи су захтевали да оснујемо акредитовани вртић за шта би требало обезбедити услове према свим стандардима, па смо се ангажовали да се сагради нови дечији вртић који можемо користити и у друге сврхе и градња је сада при крају, мада има још да се ураде завршни радови на објекту - указује свештеник Даниел Халас.
Сремско село Марадик, на десетак километара од Инђије, има нешто више од 2.000 житеља од којих је око 60 одсто Срба, готово једна четвртина су Мађари, док су међу припадници других мањина најзаступљенији Хрвати и Словаци. Посебан куриозитет Марадика је што има три цркве: Српску православну цркву Свети Сава, Римокатоличку цркву Свете Ане и Реформатску цркву.
Градња објекта вртића површине скоро 700 квадратних метара почела је прошле године у јуну, а треба да се заврши до краја ове године и буде у функцији. Свештеник вели да доста кошта, али готово све финансира мађарска влада из програма подршке предшколским установама ван Мађарске започетог 2017. године, допринела је донацијама Реформатска црква из Мађарске и марадичка црква из сопствених прихода. Поред просторија за вртић по најсавременијим стандардиа, у сутерену зграде је сала за разне активности, а на спрату је службени стан за брачни пар, васпитачицу Харгиту која је родом из Панчева и њеног супруга Чабу Ковача, који је помоћни свештеник у реформатској цркви.
- Пре него што смо се супруга и ја упознали живели смо близу али се нисмо познавали, а овде у Марадику где живимо, такође и Никинцима где одлазимо суботом и управо смо се вратили кући, заједно смо на истом послу. Држимо часове матерњег језика деци и у Никинцима, мада су то више часови бакиног језика, пошто им родитељи иако пореклом Мађари не знају мађарски, а у Марадику је стање мало боље - прича Чаба Ковач.
Чабина супруга Харгита Ковач је васпитачица у реформатском обданишту, где ради други месец, а до тада је била учитељица у марадичкој Основној школи “Бранко Радичевић”, тако да јој нису непознате прилике у селу и припадницима мађарске заједнице.
- Прошле године сам била одсутна као стипендиста у Румунији, а пре тога сам радила у школи у Марадику. Имамо велику заинтересованост родитеља да деца похађају забавиште, тако да се већ формирала и листа чекања. Неки родитељи су децу уписали зато што кући говоре мађарски, међутим, дете када изађе на улицу не користи матерњи језик, па да би се више неговао уписују их у вртић. Други су децу уписали да би научила мађарски - појашњава Харгита Ковач.
Услови у садашњем објекту који се користи за вртић су веома једноставни, међутим, Харгита мисли да је наспрам других државних вртића које је посећивала за време праксе, одлично опремљен...
Вртић сада похађа 11 деце, због епидемије короне, пошто се то уклапа у наложене мере, а седморо малишана који су на чекању, а од јануара у новом вртићу који ће бити најмодернији у Срему, опремљеном по европским стандардима биће обухваћено више деце. У марадичкој основној школи сада наставу на мађарском похађа заједно у једном одељењу код учитељице Монике Јожа која је дошла из Фекетића пре две године шесторо ђака првог, трећег и четвртог разреда, а једини првак је ћерка свештеника Данијела Халаса. Ђаци виших разреда на матерњем језику школовање настављају у Основној школи “Шандор Петефи” у Новом Саду, за шта им је обезбеђен превоз комбијем.
Храм марадичке Реформатска цркве није велик, али држи на окупу овдашње Мађаре. У истом дворишту где су црква, седиште Реформатске црквене општине и вртић, налази се и дом КУД “Шандор Петефи” који доприноси неговању кулуре и националног идентита овдашњих Мађара, а подигут је у време претходног реформатског свештеника Кароља Береша. Свештеник Даниел Халас, његова супруга Ђенђи која води црквену администрацију и Чаба Ковач баве се издавањем новина Реформатске хришћанске цркве у Србији који на мађарском излази месечно и интернет сајтом, а поврх тога учешће узимају у развијају сеоског туризма. Имају неколико соба за туристе и до сада је у Марадику боравило више група гостију из Мађарске, а укључене су и породице заинтересоване за смештај туриста.
Милорад Митровић
Пројекат „Инђија непристрастно” реализује „Дунав Продукција” а суфинансира Општина Инђија. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
