У току припреме за обнову Завичајног музеја у Руми

РУМА: Завичајни музеј, једна од најважнијих установа културе у Руми, биће адаптиран и то на 60. годишњицу од оснивања и великог јубилеја - 250 година од изградње објекта грофа Марка Пејачевића у коме је и смештена. Свеобухватне радове у том јединственом простору, који је под заштитом државе и у ком се деценијама окупљају поклоници културе, финансираће Општина Рума.
t
Фото: Општина Рума, www.rumatours.com

Локална самоуправа финансирала је решавање проблема с влагом у Музеју, што је била вишедеценијска бољка најстаријег спратног објекта у граду. Следећа фаза радова обухвата потпуну замену столарије, а после исушивања зграде следи малтерисање и израда нове фасаде. Што се тиче унутрашњих радова биће реконструисане и постављене нове подне облоге, нове електроинсталације, а потом ће уследити молерско - фарбарски радови.

Уз помоћ Министарства културе и Општине Рума биће набављена опреме за нову сталну поставку која ће обухватити готово цело приземље и мањи спратни део објекта. Завичајни музеј у Руми ће након завршетка радова бити богатији и за нове, вредне археолошке експонате пронађене на локалитету Аyине њиве у Кленку, који сведоче о осам миленијума живота на овим просторима.

Према речима кустоса археолога Завичајног музеја у Руми Уроша Николића, како би се унутрашњи радови обавили што ефикасније, уз помоћ општине обезбеђен је погодан простор за привремено пресељење музејских експоната и депоа.

- Привремено смо преместили наше експонате у зграду старе Библиотеке, тај простор је обезбеђен, постављен је и видео- надзор - објаснио је Николић. - Сада селимо и део намештаја како бисмо зграду учинили што приступачнијом за радове и убрзали процес постављања сталне поставке, а самим тим били доступни грађанима и посетиоцима и како бисмо могли организовати изложбе, манифестације, промоције књига и презентације филмова.

Музејски фонд чини више од 10.000 експоната у саставу археолошког, етнолошког, историјског и ликовног одељења. Основан је 1962. године и смештен је у згради коју је оснивач града барон Марко Пејачевић подигао 1772. године као своју задужбину за потребе ниже гимназије. Зграда је јединствен пример граничарске архитектуре и као непокретно културно добро од великог значаја налази се под заштитом државе.

        С. К-ч

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести