Узбуђења Тракторијаде магнет за публику

ТРЕШЊЕВАЦ: Десети пут уприличен је Фестивал трактора, најмасовнија манифестација у Трешњевцу, код Кањиже, која је окупила преко 200 власника трактора, а целодневно надметање такториста у занимљивим дисциплинама и културно забавни програм пратило је око 3.000 посетилаца из војвођанских места.
Тraktor / Dnevnik foto
Фото: Дневник (М. Митровић)

У дефилеу трактора улицама Трешњевца на отварању манифестације међу гостима био је председник Скупштине Војводине Иштван Пастор који је изјавио да овакве манифестације које се одржавају у сваком селу имају изузетан значај.

"Нису увек трактори у центру пажње, али свака манифестација има своје специфичности и ставља у центар пажње оно што је значајно за одређену средину, нешто што је окреће и привлачи људе из околине. На неки начин овакве манифестације значе и стручна окупљања, као и могућност опуштања, разговора, дружења и забаве", рекао је Пастор. "Видим да се ова манифестација изузетно лепо развија, јер био сам овде пре десет година на првом фестивалу, када је било тридесетак трактора, а данас их је више од двеста. Мислим да је то показатељ да су наши пољопривредници одани свом послу, а ово што видимо говори о њиховој животној енергији и говори о томе да се у Србији може нормално живети".


„Трешњевачки асови” задужени за штимунг
За бројне посетиоце на трешњевачкој Тракторијади узбуђења је било у провери спретности тракториста, који су се такмичили у качењу прикључака, кретању уназад, вожњи убрзања на сувом, али и повлачењу терета. Највећи изазов је било повлачење тешке бетонске громаде кроз блато, јер су се дешавала и заглављивања, а узбудљива је била и вожња трактора кроз блато. Штимунг на Тракторијади давали су оркестар “Трешњевачки асови”, наступ фолклорних група, као и естрадних звезда из Мађарске, Забаве и занимације је било и за децу која су се такмичила у трчању у џаковима, али и хватању прасета и јарета.

Пастор је додао да ако је неко вредан и предан свом послу, може себи и својој фамилији обезбедити егзистанцију и угодан живот.

Трешњевац по попису има 1.757 житеља, од окојих 98 одсто Мађара, док су остали Срби и припадници других нација. Према речима председника МЗ Трешњевца Лајоша Бале, последњих година готово 300 мештана је отишао за Немачку и друге земље ЕУ.

"Људи се претежно баве пољопривредом, а међу љима је десетак већих газдинстава, док остали имају мала газдинства", каже Бала.

Фестивал је иначе организовала Омладинска организација „Кумбаја“ из Трешњевца, а поред смотре трактора, на којој су приказани модерне машине познатих произвођача али и времешне које иако већ одавно олдтајмери, још увек служе власницима.

Фото: Дневник (М. Митровић)

Шандор Мокуш (62) из Падеја је поносан да га „Зетор 50 супер“ добро служи, иако су вршњаци, па је и трактор носио привилеговани такмичарски број 62.

"Купио сам га пре 15 година у Падеју и мало је ојачан у односу на оригинал, да буде сигурнији", сазнајемо од Мокуша. "Земљом се не бавим, него обављам превоз овим трактором направљеним 1955. године. Превозим дрва, сено, кукуруз и све за чим мештани имају потребу".

Две године млађи плави “Зетор

42” из 1957. године, украшен цвећем, возио је Петер Забош (66) из Чантавира.

"Трактор је шест година млађи од мене и још смо заједно на истом послу у паорлуку, видећемо ко ће дуже издржати. Купио сам га пре десетак година, а иако је стар није га тешко одржавати, редовно мењам уље и чистим ваздушни филтер. Вучем са њим терет на приколици и дрљачу, али није више за орање, не због старости него  и због тога што има широке гуме на точковима, много гази земљу. Имам још један млађи трактор, али је и он превалио више од 30 година", каже Забош.

Ласло Тертеи (50) из Горњег Брега код Сенте прича да је са породицом као млад живео на салашу и пре три деценије купио први половни трактор ИМТ 577 који га је служио шест година. Касније је обнављао механизацију у два наврата јачим квалитетнијим тракторима марке “Беларус”.

"Доспели смо до тога да потребе домаћинства пратимо савременом механизацијом тако да имам најновији трактор “Дајц фар”, који сам пре две године купио на сајму у Новом Саду. У њему је сто коња и коштао је 50.000 евра, највише га користим за орање. Када човек пуно седи у трактору, цео дан и ноћ, када је сезона посла, боље је да има квалитетну и удобну машину. Сви трактори које сам до сада имао и још два ИМТ-а која уз овај најновији имам, сваки на свој начин су добри. Обрађујем својих 20 и из закупа још 50 хектара, највише се бавимо индустријском паприком, паштрнаком, першун и другим културама, а товимо и 50 бикова у турнусу", каже Ласло Тертеи.

        Текст и фото: М. Митровић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести