У филму "Дан после сутра" нашу планету је погодила поларна олуја, што је довело до новог леденог доба, а иако се ради о фантазији, научници тврде да је овакав сценарио заправо врло могућ и у стварном животу!
О овој теми говорио је климатолог Владимир Ђурђевић у емисији "Пулс Србије", на Курир телевизији.
- Тај сценарио није могућ на начин како је то у филму приказано. Значи то не може да се деси у тако кратком периоду. Период у коме би се то десило је отприлике око 100 година. Постоји шанса да дођете до тог наглог захлађења због заустављања голфске струје, али то је процес који би трајао дуго и генерације које данас живе не би били сведоци тог. У наредном периоду од рецимо 200 година може тако нешто деси - рекао је Ђурђевић и додао:
- Оно због чега је ова тема опет привукла пажњу јавности јесте зато што је изашао научни рад у којем су дефинисали први пут метрику како да меримо да ли смо ми у тај процес који би дуго трајао ушли или нисмо. Дакле, у ком делу океана, која врста кретања да се мери на који начин, да бисмо видели да ли смо прешли ту тачку без повратка. Тако да данас то можда мало боље знамо него пре, али и даље не знамо кад би се то тачно десило, колико би дуго трајало. Непотпуна истраживања показују да ћемо у наредних неколико деценија сазнати да ли смо ми прешли ту тачку без повратка или нисмо. Зато што једанпут када се неке ствари поремете у климатском систему, онда чак било шта да људи раде, ствари ће ићи својим током. Тако да се поставља питање сад када ћемо ми у будућности прећи ту тачку и да ли ћемо је прећи и када је будемо прешли колико ће тај процес трајати. Ово истраживање показује да шансе да ову границу пређемо можда постоје у периоду од наредних 70-так година и у том периоду ми можемо да измеримо или да направимо неку дијагнозу тога да ли је та тачка без повратка пређена. А у тренутку кад ту тачку без повратка пређемо, онда би требало једно 100 година да се деси оно што се десило у филму и нема нам онда повратка.
Како се спасити од оваквог сценарија?
- Оно што знамо јесте да што пре зауставимо процес глобалног загревања да су мање шансе да се овакав сценарио деси у наредном веку. Тако да још једна од порука која је важна после објављивања овог научног рада јесте да људи треба се потруде што пре зауставе глобално загревање. Тренутно је планета топлија, захваљујући људима за један степен у односу на 19. век и вероватно имамо скоро 100% шансе да ћемо се загрејати за још један степен у 30 година. Међутим, ако успемо да се зауставимо у смислу пораста те глобалне температуре пре те границе од два степена, дакле, ако успемо да се зауставимо за пола степена, значи да се зауставимо глобално загревање на један и по степен, онда су шансе значајно мање за овакав сценарио него ако се рецимо зауставимо на граници од два степена.
Климатски систем је јако осетљив
- Ја сад причам овде о десетим деловима степена и људима вероватно то не делује пуно важно зато што знамо да из дана у дан температура мења по неколико степени. Међутим, климатски систем је врло сложен и врло осетљив на овако мале промене. Дакле, буквално десети део степена може да одлучи да ли ће планета да крене у једном смеру или у другом. И да ли ћемо имати ове последице о којима причамо - указује Ђурђевић.
