Вук Видор: Сликарство опстаје насупрот различитим променама

БЕОГРАД: Изложба Вука Видора "20.000 дана на Земљи" биће отворена у уторак у Музеју града Београда.
р
Фото: Youtube Printscreen

Назив изложбе носи са собом симболику јер ће на дан отварања бити тачно 20.000 дана од рођења Видора. Ова изложба није ретроспективна, већ је пре компилација, мешавина разних видова Видоровог стваралаштва.Свој рад уметник дефинише углавном као суочавање са светом, унутрашњим и спољним.

Видорови радови одраз су те двојности која се креће од интимног до свеопштег, од приватног до политичког, од личних до историјских митологија и њихових процеса распадања, при чему користи сва средства на располагању као лепезу могућности у којој се цртеж и сликарство сударају са скулптурама и инсталацијама, што на крају обликује кохезивну и уједно комплексну мрежу слика и радова.

Вук Видор за Танјуг каже да публику очекује преглед више од 25 година његовог рада.

"Посетиоци изложбе биће у прилици да се упознају с мојим стваралаштвом од прве слике на платну из 1988. године па све до мојих актуелних слика. У 15 сала изложићу све, од малих цртежа до инсталација, слика и скулптура, тако да покривам скоро све фазе и технике", казао је Видор.

Он не верује да данас постоје тенденције у класичном смислу, као што је то био случај у неком линеарном смислу у двадесетом веку.

"У последње време смо ушли у доба фрагментације и имплозије свих тенденција, и уз то иде и убрзање, тако да је врло вероватно да ће и уметност имати фазе ''рециклаже'' и стварање малих ниша у којој ће неки уметници тражити свој идентитет и пут. На крају, темељ и база свега, оно што остаје упркос свим природним или креираним променама, јесте сликарство", каже Видор.

Додао је да никада није зажалио што је уметник, јер је то пут којим се ретко иде, али без алтернативе.

"Уметнику нико не даје место, он мора да га заради и присвоји. Зато је то животни избор. Стварањем система који би вратио уметника у центар неке друштвене арене, почела би промена на боље у третирању истинске уметности у неком друштву. Тај систем би морао да прихвати нове параметре који се стварају променама закона, регулатива, пореских и других. Привреда би морала да буде укључена у тај и такав систем. Да буџет за културу буде минимум један одсто, али да буде јасно да би се тек са три одсто видело побољшање, а култура почела драстично да остварује профит, што сва истраживања и показују", каже Видор.

У моменту када се све чешће прича да је "негде" дугде боље бити уметни,к све више времена проводи у Београду.

Каже да се многима не свиђа што се град мења као да је статус кво добра ствар.

"Многи пројекти који мењају лице града су стари 10, понекад и 20 година, тако да је промена неизбежна, наравно треба видети у којим оквирима и на који начин. Београд је деструктурисан град и много тога треба да се уради како би се неке ствари поправиле, ујединиле, како би се добио утисак неког идентитета. Углавном људи немају неки леп однос према свом граду, не смета им вандализам, деградирање јавног простора, смета им поправка улица и тргова, али им не смета да улазе у графитиране зграде са полупаним лифтовима и прљавим хаусторима", каже Видор.

Додаје да је српска публика информисана, али јој често фали динамика неких ширих средина или већих метропола где су дешавања многобројнија.

"Зато је можда овде код нас и бољи фокус", каже Видор и наглашава да критика полако нестаје свугде у свету, и тешко се одржава јер губи битку с брендингом и социјалним мрежама који су агресивнији и присутнији.

Код нас бар имамо часописе, ТВ емисије и сајтове који се интензивно и темељно баве тиме. Тога, рецимо, више нема у Француској" казао је Видор.

EUR/RSD 117.5248
Најновије вести