Једноставно, земља нема копнених граница с било којим суседом, налази се у Средоземном мору и једину опасност представљају они који бродовима и авионима стижу са Старог континента. Ватерполо тренер, 39-годишњи Новосађанин Марко Орловић, човек који већ пету годину живи и ради на Малти, описао нам је шта се на њој догађа ових дана.
- Са свим странцима који овде имају своје компаније или раде, Малта има негде око 500.000 становника – објаснио је Орловић. – Према последњим објављеним информацијама, у земљи је мање од 200 заражених короном и, на срећу, преминулих нема. Ипак, у односу на укупни број житеља, цифра оних који су се инфицирали овим опаким вирусом није баш мала. Људи се зато питају због чега аеродром није био раније затворен и не крију незадовољство због тога. Сада је то учињено, обустављен је и бродски превоз путника, а становништво у редовима чека како би обавило тестирање на вирус и мора се признати да се оно баш масовно спроводи.
Да ли су уведене и неке рестриктивне мере, попут оних које се спроводе у осталим државама?
- Уведена је забрана окупљања, чини ми се више из предострожности. Бројни ресторани и барови су затворени, раде само продавнице прехрамбене робе и, приликом уласка у њих, свима се мери телесна температура. Улице, које су иначе препуне људи, сада су поприлично пусте, а нема више ни спортских активности. Полиција контролише спровођење мера и казне за оне који их нарушавају веома су високе. Нико не зна како ће се ситуација развијати у данима који следе, народ је прилично уплашен, али порвејава нада да ће се све ово брзо завршити.
Доста је наших људи који су радили тамо, сада су се вратили у Србију, а ви то нисте учинили. Због чега?
- Реч је била углавном о радницима који су на Малти радили сезонске послове. Када се вирус појавио, већина од њих добила је отказе и због тога су морали да се врате кућама. Овде је правило да свако мора да зарађује одређену суму новца, а ако то не може, власти му ускраћују дозволу за продужење боравка. Велики број тих људи радио је на црно, дакле није могао да пријави приходе и баш зато једина опција био им је повратак у Србију. Што се мене тиче, имам уговор с мојим садашњим клубом Сиренс на још три године и, за сада, нисмо разговарали о мом даљем статусу, који је у реду и немам разлога за било какву стрепњу по том питању.
Рекосмо да сте већ скоро пет година нагажовани у малтешком ватерполу. Каква је тренутна ситуација с овим спортом на том острву?
- Што се ватерпола тиче, у фокусу је увек летња сезона, јер је реч о спорту који је на Малти веома популаран. Током летњих месеци, овдашњи клубови ангажују већи број странаца, а на трибинама се често нађе и по неколико хиљада гледалаца. Буде ту и наших ватерполиста, па су овде играли, између осталих, Борис Вапенски, Слободан Никић, Ненад Качар, Никола Дедовић, Марко Ћук, Гаврил Суботић и још неки, а има и играча из Црне Горе и Хрватске, који долазе да на Малти заврше каријере. Ниво њихових плата је попут оног који циркулише у Италији или Немачкој и професионализам је подигнут на висок ниво. Ватерполо је уведен и у школски програм, многе школе имају властите базене, а сама игра је, по неким нашим мерилима, на нивоу високог аматеризма. Када то кажем, морам да нагласим да се у пуној сезони тренира само у вечерањим сатима, а акценат је, пре свега, стављен на образовање. Када све сагледам, за мене је боравак и рад на Малти пријатно искуство и сигуран сам да нисам погрешио што сам већ толико година овде ангажован.
Ускоро ће уследити и летњи месеци, да ли се размишља и о томе шта ће бити у наступајућој сезони, ако се у обзир узме криза због пандемије корона вируса?
- Сви се надамо да ће ово брзо да прође, а, како сада ствари стоје, почетак сезоне ће бити померен. Одлучено је да овог лета у клубовима не буде странаца, односно да за њих наступају само домаћи ватерполисти. Тренутно, држим онлајн тренинге путем интернета, што, признаћете, у случају ватерпола није ни мало једноставно. Немамо приступ базенима, па те вежбице, гледање видео снимака неких утакмица и све остале ствари, практикујем чисто као занимацију за играче и начин да они забораве на све оно што се око њих дешава – нагласио је Марко Орловић.
На питање како лично спроводи мере превенције на корона вирус, наш саговорник је овако одговорио:
- Чујем се с мајком и пријатељима у Србији скоро на дневном нивоу. Овде је тешко купити заштитне маске, али сам на време успео да их обезбедим. Излазим у кратке шетње, али водим рачуна о томе да током њих немам никакве контакте с људима и у томе успевам. Видећемо шта ће донети време пред нама, само се надам да све ово неће дуго да траје и да ћемо победити у борби с невидљивим противником – јасан је био Марко Орловић.
Марко Орловић се од своје осме године налази у базену. Најпре је био играч у ВК Војводина, за који је наступао у свим узрасним категоријама. Међутим, није могао упоредо да студира и активно се бави врхунским спортом, па је предност дао образовању. Завршио је факултет ТИМС.
- После тога, људи из Војводине предложили су ми да почнем да радим с најмлађим ватерполистима и могу да кажем да сам, у тренерским водама, прошао све узрасне категорије. Поносан сам на то што сам био тренер првог тима Воше у време када је он играо у А1 Јадранској лиги, а био сам и члан стручних штабова млађих селекција наше земље. Дошао сам на Малту 2015. године и скоро пет сезона био тренер екипе Сент Џулијанс, с којом сам освојио све могуће трофеје у земљи. Од септембра сам променио средину и сада радим у екипи Сиренс – објаснио је Орловић.
А. Предојевић
