Налази се на надморској висини до 200 метара и нема ни једног извора воде, а дебљина песка креће од 5 до 30 метара у ниском, па све до 20 до 100 метара у областима високог песка. Делиблат је јединствена степска област у Европи, коју чини комбинација песка и шуме. Осим тога, она има јединствену климу: ране јесење и касно пролећне мразове и велике дневне и сезонске разлике у температури. Зими оне често падају испод минус 20 степени, а лети се пењу преко 40, тако да годишње колебања износе око 65 степени. Овим подручјем шибају снажни ветрови, кошава, чији удари могу достићи 180 километара на сат, те су услови живота сурови.
До средине 18. века Делиблатска пешчара била је стабилан еко систем са аухтохтоним врстама стабала. Велики преокрет настаје у другој половини 18. века одласком Османлијског царства са подручја Баната када је небригом човека почело „повлачење“ шума. Осим интензивне људске активности и пашарења (вођење стоке на испашу) највећи проблем представљала је немилосрдна кошава која је развејавала песак широким просторима Панонске низије.
Доказ о томе колико је Делиблатска пешчара била позната и цењена говори чињеница да су јасни кораци за решавање проблема начињени по налогу Угарског парламента када је сачињен план пошумљавања како би се заставила ерозија. Тим планом је предвиђена забрана сече шума, а подигнути су и заштитни појасеви на ободима пешчаре, те је рубним пошумљавање „ограђен“ песак. Од почетка 20. века заштита шуме Делиблатске пешчаре узима маха, а у периоду после Другог светског рата она добија статус заштићеног подручја, да би 2002. године постала специјални резерват природе. Она се данас карактерише као највећа оаза пешчарске, степске шумске и мочварне вегетације Панонске низије и као један од највећих центара биоразноврсности у Европи.
Прослава два века од првог пошумљавања Делиблатске пешчаре обележена је скупом у новосадском хотелу “Парк”. Осим гостију поздравну реч је имала директорка Јавног предузећа „Војводинашуме” Марта Такач која није крила задовољсто што је том предузећу припала част организовања јубилеја.
- До средине 18. века на том подручју углавном су се могле наћи аутохтоне врсте шума храста и липе као и степска вегетација. До нарушавања је дошло средином 18. века небригом човека уништавањем шума, па се песак „покренуо“ јер га више ниста није задржавало те је угрожавао локално становништво – рекла је Марта Такач и додала да је Влада Републике Србије пре петнаестак година препознала вредност и богатство биљног и животињског царства и Пешчару проогласила за специјални резерват природе, а газдовање препустила ЈП „Војводинашуме“.
Министар за заштиту животне средине у Влади Републике Србије Горан Триван поделио је са присутнима да га за Делиблато везује младост када је на радној акцији 1979. године дао допринос да Пешчара буде пошумљенија.
- Небрига, непостојање свести о важности здраве животне средине, неконтролисана сеча шума током ових неколико векова је учинло да се ми сад морамо борити за будуће нараштаје – рекао је Триван. - Ерозија проузрокована ветром је највећи девастирајући процес на планети и због тога је пошумљавање решење свих недећа. Оно осим што је најпригодније, то је и најјефтиније решење за „умиривање“ Делиблатске пустиње али и за ублажавање климатских промена.
Говорници на скупу су се сложили да је значајно и за понос истаћи да су наши преци још пре 200 година, век и по пре него што смо се „озбиљно“ почели бавити климатским променама, покушали да укроте негативна дејства климатских промена. Озелењавање је деценијама ишло тешко. Од 18. па све до 20. века крчила се шума и претварала у обрадиво земљиште. Ипак песак данас покрива око 15 одсто површине резервата, а аутохтоне шуме покривају око 2 одсто површине.
Иако је на Делиблатској пешчари присутно око 900 биљних врста, 38 врста дрвећа и 150 врста птица (1989. године овај простор проглашен за међународно значајно станиште птица -ИБА) недаћама нема краја. Највећу претњу представљају велики пожари, попут оних из 1996. и 2007. године. Како би се предупредили читава површина Делиблатске пешчаре „покривена“ је камерама како би надлежни бдили над војвођанским драгуљем. Осим тога, претњу представљају и заразне болести дрвећа и животиња, инвазивне врсте али и климатске промене. Према неким предвиђањима температура у Делиблатској пешчари у наредним деценијама порашће за три до четири степена што би могло бити погубно за биљни и животињски свет.
Силвиа Ковач
