Бела Црква: Место са седам језера и хиљаду прича

Подоста људи на овим нашим просторима зна скоро митску причу о колачима који су се пре сто и кусур година одавде сваке ноћи возом слали за Беч да би ујутру били још свежи и послужени на царском двору. Знатно мање се зна да је те колаче правила чувена посластичарница “Могош” из Беле Цркве, а још мање да је у овом месту на југу Баната била изграђена прва пруга на Балкану још давне 1856. године.
е
Фото: Дневник (В. Фифа)

- Бела Црква се заиста може назвати местом од хиљаду и једне приче и мислим да у њима лежи можда и већи туристички потенцијал од самих белоцркванских језера око којих се формира комплетна понуда и због којих долази највише туриста – каже Милан Белобабић, локални туристички водич и оснивач еколошко туристичке организације “Аурора” из Беле Цркве.

Према његовим речима Белу Цркву и околину карактерише то да су природна богатства овог краја јединствена за Војводину и Србију, а да се то исто може рећи и за културно-историјско наслеђе.

- Са једне стране имамо реке Дунав, Караш и Неру, Канал ДТД, седам језера, Загајичка брда која изгледају као земља хобита из “Господара прстенова”, веома близу је и Делиблатска пешчара… Друга страна Беле Цркве је њена историја која је препуна интересантних људи, занимљивих догађаја и појава и укрштених различитости народа који су је стварали. Истина је да је добар део остао сачуван само у причама, али доста тога још увек може да се види и уз упознавање неких детаља да се боље доживи – објашњава Милан Белобабић.    

Фото: Дневник (В. Фифа)

Милан покушава да осмисли више тура које ће бити занимљиве посетиоцима Беле Цркве, у зависности од тога одакле стижу, ког су узраста и каква су им интересовања…

- За оне који више воле боравак у природи, идеалне локације су Загајичка брда, затим Мали Песак одакле се види скоро комплетна Делиблатска пешчара, вожња бициклом до Чешког села или шетање кроз плићаке Нере, једине планинске реке у Војводини. Три реке и канал ДТД  су у кругу од десетак километара, а врло близу је и најлепши Национални парк Румуније, “Кањон Нере”, до којег се одавде такође може стићи и бициклом. Одмах преко румунске границе која је на десет километара су и српска села која су остала у Румунији: Соколовац, Лесковица, Златица… као и три средњевековна српска манастира – Кусић, Златица и Базијаш за који се верује да га је основао Свети Сава или његови монаси -  набраја Милан Белобабић само део онога што овај крај нуди.

Бела Црква је позната и по руском наслеђу јер је након Октобарске револуције у Русији у ово банатско место стигло око две хиљаде Руса – комплетни кадететски корпуси са официрима, предавачима и њиховим породицама.

- Они су овде основали школу за кадете, али постојала је и женска школа и остаци тог објекта још постоје, док је породица Кастељанов (наследници руских официра) основала и неку врсту музеја где се и данас чувају фотографије, документација и разни предмети који су везани за некадашњу руску кадетску школу. Све то посетиоци Беле Цркве могу да виде и од Кастељанових да чују још безброј занимљивих прича из тог времена. Интересантан је податак и да је на гробљу у Белој Цркви сахрањено седам руских генерала – прича Милан Белобабић.  


Традиционални Карневал крајем августа

Купалишна сезона у на белоцркванским језерима традиционално почиње Карневалом, централном културно-туристичком манифестацијом овог места, али ће из више разлога Карневал ове године бити организован крајем августа.

Осим Карневала, готово свако од 13 насељених места општине Бела Црква има током године барем по један сличан догађај и све су то прилике да се боље упознају национални обичаји, гурмански специјалитети и друге посебности народа који живе у овом делу Баната.


Прва пруга у овом делу Европе изграђена је 1856. године за превоз угља из румунских планина, а за потребе пароброда који су пловили из Будимпеште ка Црном Мору. Они су пловећи Дунавом, допуњавали залихе угља управо у близини Беле Цркве, у некадашњој Дунавској луци Базијаш у Румунији.

- Према подацима који се могу пронаћи пре изградње ове пруге, кроз Белу Цркву је сваког дана пролазило на стотине коњских запрега које су вукле угаљ за пароброде, па је двадесетак година након изградње прве пруге у свету и овде изграђена. На жалост, са румунске стране пруга више не постоји, а ни са наше више није у функцији. Пре неколико година смо покренули идеју да се она обнови и претвори у туристичку атракцију јер на релативно краткој релацији пролази кроз десетак тунела и седам вијадукта, али то је све остало само у фази идеје – наводи Белобабић.  

Фото: Дневник (В. Фифа)

Он као веома интересантну истиче и комплетну обалу Дунава у овом крају коју назива капијом историје.

- Овде је Дунав широк и плитак и одувек се на овом месту прелазио. У Старој Паланци која је неколико километара од Беле Цркве и која је позната по томе да има више кафана него стално насељених кућа, налази се скела којом се прелази Дунав и одмах ту је тврђава Рам. Мање је познато да је цар Трајан прво овде направио привремени мост користећи галије и спрудове, а тек касније је изградио чувени Трајанов мост. Међутим, на Трајановом стубу у Риму је описан и оцртан управо тај његов први подухват преласка Дунава код Беле Цркве. На овом месту је и Карађорђе прешао у Србију по повратку из Русије, док је Вук Караџић једно време радио ту на царини… – истиче Белобабић.

Према његовим речима, добар део туриста жели да, осим купања на језерима, чује занимљиве приче и да виде шта је од свега тога остало.

- Ту лежи наша прилика не само да продужимо боравак гостију, него да продужимо и сезону која се сада углавном своди на јул и август што на дуже стазе није одржива туристичка понуда, а при том у кругу од 150 километара имамо потенцијално тржиште од око 2,7 милиона становника. Да би га искористили како треба и локални угоститељи и власници смештајних капацитета треба да размишљају о проширењу своје понуде тако што ће боље искористити природне и историјске предности овог подручја  – сматра Белобабић.    

Дупљајска колица

Колико је овај крај важан за археологе говори податак да су у месту Дупљаја, недалеко од Беле Цркве пронађена чувена Дупљајска колица, један од највреднијих археолошких предмета код нас, која се чувају у Народном музеју у Београду. Колица су од теракоте и припадају жутобрдској култури, потичу из средњег бронзаног доба. Према претпоставкама, стара су око 3.500 година. Колица са антропоморфном фигуром нађена су на локалитету бронзанодобне дубовачко-жутобрдске групе и представљају ремек-дело праисторијске уметности, изузетно значајно за проучавање друштвеног и религиозног живота тадашњих људи. Интересантно је и мало познато да се њихов фото - холограм тренутно налази на свим возачким дозволама у Србији.   

Фото: Youtube Printscreen

 

Преноћиште за мање од хиљаду динара

За оне који одлуче да овог лета посете Белу Цркву, на располагању су им три добро опремљена кампа на самим језерима са свом потребном инфраструктром за комфоран вишедневни боравак, а смештај се може наћи и у приватним кућама и апартманима у самом месту и околини. Само преноћиште кошта од 800 динара па навише, док се цене изнајмљивања апартмана и комплетних викендица крећу од двадесетак до сто евра на дан у зависности од локације, опремљености и величине објеката. Како истичу у Туристичкој организацији, у понуди Беле Цркве недостају већи објекти попут хотела и мотела за веће, организоване групе туриста које све чешће у овом крају.

Фото: Дневник (В. Фифа)
Капацитети за јул и август резервисани!

У Туристичкој организацији Беле Цркве, кажу да је прво пандемијска криза, а затим и лоше време у последњих месец дана, отежало и мало одложило почетак овогодишње сезоне, али да подаци са терена говоре, да су скоро сви смештајни капацитети за јул и август већ  резервисани. Просечно задржавање туриста у Белој Цркви је између два и три дана, али се ове године и то мења.  

- Оно што нас радује јесте да све више власника тражи категоризацију својих смештајних капацитета, као и да се најављује дужи боравак гостију у Белој Цркви. Томе су сигурно допринели туристички ваучери које издаје држава (за минимум пет ноћења), а на нама је да ту шансу искористимо и да трајно померимо то просечно задржавање туриста, тако што ћемо им показати шта све нуди овај крај, и да постоје бројни разлози да се овде остане дуже – каже Новица Јовановић, директор Туристичке организације Беле Цркве.   

 Нико Перковић

EUR/RSD 117.5825
Најновије вести