Први кану направио је за себе, јер је одувек волео веслање. Док га није направио, веслао је Тамишем у пластичном чамцу.
-Тамиш ми је у крви, на тој реци сам одрастао и од када знам за себе време сам проводио на води. Пре три године одлучио сам да заменим пластични чамац кануом, али и да га сам направим. Наручио сам из Канаде приручнике, гледао како се прави и скидао савете са интернета, јер нисам столар. Преко интернета сам наручио и потребан алат и полако, са много воље и стрпљења, направио сам први кану. Онда сам само наставио да их израђујем - прича Митрић.
Он додаје да му његове колеге из Канаде кажу да је прави мађионичар.
- Не могу да верују да сам самоук направио прелеп канадски кану - каже наш саговорник.
За израду једног кануа треба му око 250 сати, зато што између појединих операција дрво или лак морају да се суше. Како каже, није направио два иста кануа, јер их сам украшава, и то на природан начин, комбинацијом дрвета.
-Кану мора да буде чврст, а лаган. Најлакша дрва су топола и липа, али од њих кану не би био леп. Зато највише користим јелу, али и софору, парени орах, махагони... Нисам мислио да ћу се тиме бавити, али људи виде код мене кану, па пожеле и они да га имају, тако да сам почео да их правим и за продају. И онда сам схватио да морам да направим и весла. Моји кануи су највећим делом од природног материјала, од дрвета, једино их пластифицирам епокси смолом и стакленим платном и на крају премазујем специјалним УВ лаком – открива Митрић.
Својим кануом Велибор је обишао целу Србију.
-Кану је лаган, ставим га на носач на аутомобилу и кренем. Превеселао сам целу Србију, језера, Саву, Дунав, Тису, Тамиш, Бегеј... Ипак, најлепши предели где сам веслао су Ритови горњег Подунавља. Те лепоте на свету нема - сматра Велибор.
Иако код нас култура вожње кануа није још толико заступљена, све је више заљубљеника у воду и веслање.
-На Тамишу сам направио мали еко камп и није да нема заинтересованих. Највише долазе из Београда и Новог Сада. Одржавају тим билдинге на реци, а ја им организујем кану авантуре. Тамиш код Банатског Деспотовца је фантастичан. Природа је толико бујна, практично недирнута. Нисмо ни свесни које богатство имамо. Само веслање није тешко, лако се савлада и ако се прате упутства, уживање је неизмерно – завршава разговор Велибор Митрић.
Ж. Балабан
