Сушени парадајз у уљу, песто од сушеног парадајза, као и сушени, млевени бели лук и додатак јелима са поврћем, тј. мешавина зачина, су производи које се могу комбиновати са разним традиционалним јелима, а сви су обухваћени под називом „My Veggies“.
На идеју да суше парадајз и тако добију егзотичан додатак јелима, Роберта Живановић и њен супруг Милоје су дошли током путовања и одмора на мору и кроз разговор са пријатељима. Такође, наша саговорница признаје да и сама воли медитеранску кухињу, како је родом из Далмације. Прве производе, сушени парадајз у уљу и песто су произвели када су набавили мали кућни дехидратор, а прве теглице су поделили пријатељима, који су били одушевљени укусом. Наредне године Милоје Живановић, иначе инжењер машинства, одлучио је да заједно са колегама конструише и направи мању кондензациону сушару. Предност оваквог начина сушења, истиче овај брачни пар, јесте што температура не прелази 52 степена Целзијуса, чиме се успева сачувати нутритивна вредност поврћа.
- Одлучили смо да пробамо да направимо нешто чега нема или има врло мало у понуди на нашем тржишту – објашњава Роберта Живановић, по струци магистар прехрамбене технологије. – Сушени парадајз се у нашим крајевима још увек посматра као егзотичан и нетрадиционалан прозвод, те не буди интересовање код произвођача. Такође, он захтева и посебну процедуру у преради након сушења, а продаја није загарантована нити је могуће остварити брзу зараду.
Љубитељи здраве исхране и медитеранског укуса цене труд и знање које породица Живановић улаже у своје деликатесе, па се редовно враћају да поново купе њихове прозводе.
- Сушени парадајз у уљу и песто се одлично уклапају уз наша традиционална јела, на пример, уз шницле у сосу и пире кромпир, уз печење, уз печену рибу, сјајно се слажу и са прженим и печеним кромпирићима – казује наша саговорница. – Наши производи дају посебну ноту и уносе нове ароме и укусе у традиционална јела. Са њима се моги правити канапеи, сендивичи или салате. Такође, када правим проју, у тесто волим да ставим сецкани сушени парадајз и да на крају све залијем уљем са зачинима из тегле.
Живановићима је ово и даље додатни посао, а не основни извор прихода, што не значи му посвећују мање пажње или љубави. У самом периоду сушења парадајза, који траје 30 до 45 дана, максимално су посвећени томе. Сами производе парадајз, босиљак и бели лук, као и малу количину белог лука, шаргарепе, першуна, селена, паштрнака и празилука, док сировине попут капара, пињола, оригана и уља купују.
За сушење парадајза најбоља је индустријска сорта, такозвани парадајз шљивар типа Рома или Сан Марзано, који имају довољан проценат суве материје и који након сушења и рехидрације дају карактеристичан укус, наглашава Роберта Живановић. Сам процес сушења је једноставан. Парадајз се након прања сече, соли и суши на температури не вишој од 52 степена током максимално 36 сати.
- „My Veggies“ сушени парадајз у уљу се добија тако што рехидрирани парадајз стављамо у теглице у којима се налази бели лук у праху, оригано и босиљак – казује наша саговорница. - Затим се у теглице налива мешавина девичанског маслиновог уља и хладноцеђеног сунцокретовог уља, и онда се све пастеризује топлотом у воденом купатилу. Тиме се врши конзервисање без употребе хемикалија што наше производе чини 100 посто природним. И наш песто се пастеризује топлотом, а добија од млевеног сушеног парадајза који се меша са пињолима, босиљком, белим луком у праху, капаром и салса сосом који сама правим према италијанској рецептури.
Како би направили сушару и адаптирали простор потребан за прозводњу, породица Живановић је уложила око 13.000 евра сопствених средства, а помогле су им и бесплатне едукације Регионалне развојне агенције Бачке. Све је то допринело крајњем прозводу чији је квалитет потврђен и бројним признањима. Сушени парадајз у уљу и песто од сушеног парадајза су освојили златне медаље за квалитет на 85. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду 2018. године, а наредне године златом је награђен додатак јелима са поврћем. Такође, у оквиру TASQ пројекта, „My Veggies“ додатак јелима с поврћем и сушени бели лук су 2020. године добили највише оцене, такозване златне токене за квалитет. Роберта и Милоје Живановић су поносни на награде, које потврђују да њихови производи задовољавају високе критеријуме укуса, мириса и свеобухватног квалитета.
Због ограниченог капацитета сушаре, у једној сезони могу да произведу тону осушеног парадајза, око 800 килограма осушеног поврћа за додатак јелима и око 240 килограма сушеног белог лука у праху. Прерада поврћа у готов производ зависи од поруyбина, јер сушени парадајз у уљу и песто се праве тако да купци увек добијају свеж производ који на залихама не стоји дуже од недељу дана.
Када су у питању планови за будућност, Живановићи се надају да ће поново бити у могућности да посећују фестивале хране и на тај начин представљају своје прозводе. Вредно раде и на новим деликатесима, па је могуће да се у њиховом асортиману ускоро нађе и песто са козјим сиром.
Тијана Пачић
