Прича са сомборским муралима је почела још у 19. веку када је Јован Чокор, овдашњи професор мађарског језика, педагогије, методике, угарске историје и аритметике у сомборској Српској учитељској школи на зиду римокатоликог жупног уреда, али и палате „Ин форо“, направио и осликао два сунчана сата. Сунчаних сатова је било и у другим варошима, онај на палати „Ин форо“ није преживео, али захваљујући управо зидном сликарству и двојезичном упозорењу „Један од ових ти је последњи“ сунчани сат у оквиру сомборске „Пијаце у ланцима“ која се налази крај жупног уреда, може да баштини легенду протомурала.
Од тог доба, требало је да прође више од једног века, да би у последњој деценији 20., Сомбор добио прави мурал, осликан руком прерано преминулог академског сликара Љубише Димитријевића. Ово дело настало на бочном зиду некадашње „Ликовне јесени“ а сада галерије Културног центра „Лаза Костић“, нажалост, заклоњено је након изградње зида нове фискултурне сале Гимназије „Вељко Петровић“. У новом миленијуму освануо је и мурал посвећен модерним дигиталним технологијама на фасади соц-реалистичке зграде на углу Читаоничке и главне градске Улице Краља Петра Првог, након чега је уследила права екпанзија ове врсте уметничког израза, често кориштеног и у промотивне сврхе.
Тако је целокупну српску јавност заокупила вест од пре три године када је на зиду своје бивше основне школе „Доситеј Обрадовић“ мурал добио и кошаркашки ас Никола Јокић, тада само учесник ол стар утакмица, врхунске представе америчке НБА лиге. Гигантски мурал је осликао Андреј Јосифовски, познатији као Пијаниста, чије акције и данас побуђују пажњу, не само српске, уметничке али и далеко шире јавности, а пошто се радило о светској промоцији тадашње утакмице свих звезда НБА кошаркашке лиге, цео подухват је финансирала мастодонт компанија спортске опреме „Најки“. Убрзо након тога, препознајући важност ове врсте стрит арта, свој допринос је дао и овдашњи Културни центар „Лаза Костић“, који је један од својих бијеналних салона „Ликовне јесени“ посветио управо муралима, па је као легат остао мурал „Идемо“ на здању „Соколског дома“ Спортског центра „Соко“, посвећен Сомборцима. Мотиви на муралу базирани су на свакодневици коју житељи Сомбора проводе, а.с обзиром на чињеницу да из овог града долазе многи сликари, писци и познате личности, аутори су покушали да све те симболе споје у ово уметничко дело, па се тако на њему налазе бициклисти, књиге, фотоапарати, гитара, али и котлић у ком се спрема чувено традиционално јело рибљи паприкаш.
Да Јокићева школа није једина у Сомбору са муралом, побринули су се у ОШ „Братсво и Јединство“ у којој су поводом Дана Европског Амазона и проглашења Петодржавног резервата биосфере Мура-Драва-Дунав, део пејсажа преселили на зид. На муралу је осликан дечак у води, у летњем амбијенту, а око њега се налазе птице, водомари и роде, редовни посетиоци Горњег подунавља, чија је „престоница“ , Бачки Моноштор, такође украшен муралом на зиду тамошње школе.
Град Сомбор се осликавањем мурала одужио и упокојеним великодостојницима Српске православне цркве, па је тако недавно мурал са ликовима патријарха Павла и Иринеја осликан на великом зиду управне зграде ЈКП „Водоканал“. Овај мурал дело је београдског сликар Предрага Радовановића.
М. Миљеновић
