Његов делокруг је, углавном, био везан за Нови Сад, док је Зрењанин други град по броју изведених објеката. До данас је откривено десет Табаковићевих пројеката, од којих је осам реализовано.
- Готово сви значајни објекти, репери међуратног идентитета града, његова су ауторска дела. Он је оставио препознатљив траг на период међуратне архитектуре, али и на целокупно наслеђе Зрењанина. Архитекту Табаковића ангажовао је град за изградњу објеката за потребе својих институција, затим привредна друштва, црква, али и богати грађани – објашњавају историчари уметности Бојан Којичић и Весна Каравида.
Између осталог, Табаковић је тридесетих година прошлог века у Зрењанину пројектовао Дечији дом, у Улици Мирослава Тирше, што је био први његов реализован пројекат јавне установе у Великом Бечкереку, као и зграду подружнице Јавне берзе рада, у Улици бригадира Ристића. На списку јавних објеката налази се и управна зграда Бегејске водне заједнице, у којој је данас смештено Водопривредно предузеће „Средњи Банат”, а коју је Табаковић пројектовао 1954. године.
Табаковић је пројектовао и неке приватне објекте у овом граду, као што су вила Еугена Калаија, у Улици Зорана Каменковића, и Вила браће Драган, у Улици Емила Гаврила.
- Табаковић је пројектовао вилу за јеврејског трговца Еугена Калаија марта 1934. године. Једноспратна грађевина са скривеним кровом била је део уличног низа, међутим, пробијањем магистралног пута нашла се на углу улице. Вила има лођу и полукружни еркер на уличној фасади, мотив толико својствен Табаковићевом маниру. Због лошег стања зграде, 2002. године је изведена санација и адаптација, чиме је делимично измењен њен првобитан изглед. Због промене из стамбене у пословну намену, прозорски отвори приземља су проширени до сокле, а један део прозора је претворен у улаз локала. Лођа је застакљена прозорима, док су у дворишној страни измене још израженије – наводе стручјаци зрењанинског завода.
Међу пројектима које је Табаковић радио за Српску православну цркву су манастир Свете Меланије Римљанке и Парохијски дом у Светосавској улици.
- На парцели поред Светосавске цркве изграђен је парохијски дом 1938. године према Табаковићевим плановима. Овај објекат се може сместити у малу групу објеката на којима је примењивао елементе балканске традиционалне архитектуре. Распоред просторија је традиционалан, према улици су две собе и трпезарија, у дворишном крилу су смештене сервисне просторије, а на крају дворишног крила се налази канцеларија са предсобљем, коју одваја од осталог дела куће пролазом са три аркаде – објашњавају Којичић и Каравида.
Ж. Балабан
