У Пригревици само снаје фале

ПРИГРЕВИЦА: Шунке вире испод стрехе, суше се на промаји, а виде се са улице. Ко прође не може а да их не примети.
1
Фото: Домаћин Душан Човић

- Некада их је било и више, мање никада, а сада имамо само за своје потребе и мало за рођаке у граду - каже наш саговорник Душан Човић, нудећи екипу „Дневника” на терену, одмах с врата да уђе у кући на чашицу ракије и разговора.

- Ми смо Пригревчани овде рођени, моји су дошли из Лике, а женини с Баније. Имамо све, само нам снаје фале - вели Човић као из топа одмах о оном што га тишти. - Неће да се жене, додаје, гледајући у старијег сина који мајсторише по дворишту не обраћајаћи пажњу на придошлице ни шта отац говори.

-  Супер им је код маме и тате. Имање нам је лепо, али шта вреди, не гледа се сада имање, већ је важно шта је на интернету и фејсбуку – каже Душан.

„Имање нам је лепо, али шта вреди, не гледа се сада имање, већ је важно шта је на интернету и фејсбуку” (Душан Човић)

У Пригревици су, прича нам наш домаћин, прилике биле такве, да је свака кућа имала свега, па се тако и он и његова супруга сада труде да се ни у чему не оскудева. Шунке су се одувек код њега сушиле на дворишту, због боље промаје. Свако домаћинство је имало поред свиња и живине, бар једну краву. Сада, каже, по где која крава, у улици једна или ниједна. - Свака кућа живела  је од пољопривреде, дворишта су била пуна стоке и свима је било добро. Сада је другачије време. Бројне породице не држе ни за своје потребе ни свиње ни пилиће. Људи су окренути предузећима, траже зараду по фирмама и у неким

Фото: Dnevnik.rs

приватним пословима – вели Човић.

Када је било боље, сада или раније, о томе не би да прича, остављајући да свако за себе донесе закључак. И на крају разговора, док смо се поздрављали, наш добродушни саговорник, казао нам је да у Новом Саду има блиску родбину. С поносом је споменуо сестрића рекавши његово име нама познато, а признато међу ствараоцима ликовне уметности.

З. Делић

Фото: Р. Хаџић

EUR/RSD 117.5811
Најновије вести