Тјентиште, Јасеновац, Подгарић, Кадињача и Бихаћ само су неке од локација филма о смртности и наслеђу, премијерно приказаног на Берлиналу, али је свака паралела с распадом СФРЈ изостављена, те га треба посматрати у кључу климатских промена, као упозорење и позив на поштовање универзума, који ће нас надживети чак и кад најмоћнији споменици падну.
Условно речено радња, будући да је реч приповедању британске глумице Тилде Свинтон које прате сцене познатих али очуђених скулптура, дешава се две милијарде година у будућности. Некада надмоћна људска раса, која је говор заменила колективном телепатијом, а технологију развила до незамисливих крајности, на ивици је изумирања. Један небески догађај учинио је да се Сунце увећа све до Нептуна, а пре тога претвори планете у жаришта неподобна за опстанак. Зато последњи преживели у свемир шаљу извештај о људској врсти.
Магични и лењи кадрови углавном почињу од детаља, снимљених из необичних углова, да би се целине споменика разазнале тек касније, и то коришћењем „златног сата”, првог и последњег часа сунчеве светлости током дана. Црно-бела слика са крупном зрнастом структуром даје додатни осећај да је реч о реликтима, док ефекти магле наглашавају дивљу природу.
Осим истоимене књиге Олафа Степлдона из 1930, редитељу Јохану Јохансону, који је и творац саундтрека, као инспирација за хипнотички филмски колаж послужиле су фотографије Холанђанина Јана Кемпенерса, који је још 2010. у овим дивовским грађевинама видео „посетиоце” из будућности. Како испод слика није постојао опис, то је Јохансона подстакло да истражи ове занемарене, графитима или растињем наружене симболе једне друштвене утопије.
Како објашњава, ванземаљски тон проистекао је из надахнућа мајанском и сумерском заоставштином архитеката, будући да нису смели да се ослањају на религиозне споменике, што их у једну руку чини отвореним за свачију интерпретацију. Јохану је било фасцинантно што имају другачија значења за Србе и Хрвате, који су у константној културолошкој борби, иако су структуре које сежу до неба имале за циљ да поздраве јединствени покушај Тита да уравнотежи две политичке крајности – социјализам и демократију, за разлику од источне Европе.
Јохансон је преминуо 2018. у Берлину, те тако није дочекао премијеру.
Срећом, у том тренутку филм је већ био комплетно снимљен и добрим делом монтиран. Као „главни глумци” социјалистички споменици појављују се и у научнофантастичном филму „Санкофа” из 2014. редитеља Калеба Венцел-Фишера.
Слађана Милачић
Spomenici NOR-a u scenama filma Poslednji i prvi ljudi (The Last and the First Men, 2020) Foto:Trejler /The Last and the First Men
