Ево зашто српски сељак носи МАСЛИНАСТО ЗЕЛЕНО
Српски сељак напорно и вредно ради на земљи и око свог домаћинства и због тога веома цени одевне предмете који су издржљиви. Зато често носи и делове војне опреме која по својој намени мора да буде отпорна на хабање. Управо због тога и данас није реткост да широм Србије сретнете сељаке који носе делове униформе Војске Југославије па чак и Југословенске народне армије.
То није појава везана само за Србе. Такви примери постоје широм света. Американци су крајем шездесетих и почетком седамдесетих година униформу коју си носили војници у Вијетнаму уткали у хипи покрет и антиратне протесте. Јакна „вијетнамка“ је постала део поп културе. Сетите се филма „Таксиста“ са Робертом де Ниром који носи „вијетнамку“.
Српски сељак је униформу почео да носи током Балканских ратова. Само што су изашли из рата са Турцима, војници нису успели ни да се пресвуку у цивилну одећу а већ је почео рат са Бугарима. Већ наредне године почео је Велики рат.
Србија је 1908. године била међу првим државама на свету која је своју војску обукла у униформу зелене боје. Она је служила да војника маскира -стопи са околином. Он је тако био мање уочљив па тиме и тежи циљ у непријатељском нишану. А све то утиче на мањи број погодатака а тиме и жртава.
Америчка морнарица не може им ништа – имали су флоту од 4.000 бродова
Исте године униформу сиво-маслинасте боје између осталих уводе и Грчка и Немачка. Аустроугарска се определила за сиво-плаву униформу. Она је била знатно лошија од српске и то може да се види по великим губицима Аустроугара на Колубари и Церу.
Српска униформа М 1908 прављена је од вуне. Она војника зими чува од ниских температура и неповољних времеских услова. И шајкача одлично служи као заштита од хладноће и падавина јер странице те капе могу да се спусте преко ушију. И капут војника и официра, такозвани шињел, прављен је од вуне. Он је био тежак и је могао да служи као покривач војника који спава. Управо са тим шињелом Српска војска је прешла завејане гудуре Албаније 1915. године.
Након рата војници су се кући вратили у униформама. Наставили су да носе панталоне и посебно шајкаче, које од тада постају саставни део српског идентитета. Шајкача је у миру постала плића, јер више није морала да служи као заштита од снега. Радне панталоне су равне али уз свечано сељачко одело увек иду панталоне са проширењима са страна. Да делују као официрске панталоне, такозване рајдхозне.
Због тога је маслинасто зелена боја постала део нашег фолклора.
Никола Савичевић, колекционар/Политика