КАМПОВАЊЕ ЗА ПОЧЕТНИКЕ Љубав према природи и слобода

Кампере спаја једно - љубав према природи, а у моду је ушло почетком двадесетих година прошлог века, чему су допринели модерни материјали као што су алуминијум, пластика, импрегнирано платно, касније и композитни материјали.
1
Фото: Друштво путника Србије

Кроз историју кампинг опреме може се посматрати напредак цивилизације у 20. веку, али и 21. веку. Опрема више није габаритна, већ је лагана је и употребљива и ван кампа.

Они који су искусили камповање, свешће га на једну реч - слобода. Искусни кампери ће вам дати неколико савета пре него што се упустите у авантуру, а за почетак вам је неопходан шатор, а пре тога, налажење места за камповање.

Камп треба оформити или поставити шатор у близини извора пијаће воде. Ако нема извора, гледајте да буде близу нека чесма. Вода је неопходна осим због жеђи и хигијене и због кувања, те је препорука да камп буде до 100 метара од изворишта воде.

Шатор је, наравно, основни реквизит. Модерни шатори су лагани, теже од 3-5 килограма, брзо се склапају, од 3 до 10 минута, приступачни су (од 20 евра па навише, зависно од марке и квалитета) и доступни (од тржних центара до продавница пецарошке опреме). Наравно, постоје многе врсте шатора, за разне сезоне и временске услове, али уколико сте почетник, препорука је да кампујете у најлепшем делу године од маја до септембра.

Код шатора је битно да буду пространи. Двослојни шатори се састоје из основне коморе или собе преко које се навлачи горњи део, тј. заштитна цирада. Углавном је гумирана и често од незапаљивог материјала, који може да се, на пример, истопи, али никако запали. Не пропушта воду и остале падавине. Пошто се горњи слој ставља преко шаторске конструкције, додатно се затеже и овакви шатори често имају и мало „предсобље” где се могу ставити ствари, храна или бицикл.

Ако је могуће, шатор поставите у хладу или бар да вам исток буде заклоњен неком препреком. Тако ћете добити додатно време за сан, осим ако нисте раноранилац. Шатор обавезно затегните конопцима, али пре тога га обезбедите кочићима. Ово је битно ако пада киша и ако дува ветар или се појави олуја.

Пре постављања шатора морате наћи равно место на које ћете га ставити. Место не сме имати никакве веће неравнине, а то значи склоните камење које може бити испод, корење од дрвећа и све што терен чини неравним. У супротном ћете оштетити шатор, али и сопствена леђа ако вас целу ноћ нешто боде.

Камповање, поред шатора, подразумева и камп опрему, а то су: врећа за спавање, подлога за врећу, батеријска лампа, примус и нож/секира/ашов.

Фото: Друштво путника Србије

Без ватре скоро да и нема камповања. Осим ако нисте понели плинску боцу са гориоником или примус, ватра ће вам требати и да се огрејете, поготово ако кампујете на планини где уме ноћу да захладни. Важно правило кампера је да ватра никада не сме остати без надзора. Другим речима, увек неко мора да је ложи и да пази на њу да се не прошири. Огњиште прво оградите већим камењем и у сред тог круга заложите ватру. Гледајте да ватра буде заклоњена од удара ветра или кише. Ако је могуће, ископајте мању рупу у земљи и у њој наложите ватру, а рупу такође добро оградите камењем.

Камење је практично и због тога што се на њега може поставити жица за роштиљ или посуда у којој ће увек бити топла вода. Пре него што легнете да спавате или напустите камп, ватру обавезно угасите. Добро је полијте водом и преко жара сипајте песак или земљу.

Кад је реч о врећи за спавање, треба знати како спавати у њој, јер многи који су неискусни у камповању у вреће лежу обучени и смрзну се. У врећу се леже у веома танкој пиyами. Разлог је једноставан: врећа је пројектована тако да држи телесну топлоту, а најбољи начин за то је да тело директно додирује врећу. Ако вам је хладно, или ствари набацајте преко вреће или их поређајте око себе у врећи. За врећу је потребна и подлога, уколико не желите да нажуљате леђа већ прву ноћ, али и земља на којој се спава, иако шатори имају своје подове, углавном је хладнија од ваздуха. Зато је потребно испод вреће, ставити подлогу за врећу. Она има још једну функцију – да ублажи евентуалне неравнине које могу бити испод вас.

Подлоге су разне, од оних на надувавање које су топле због слоја ваздуха који се ствара између вас и земље, преко подлога од различитих сунђерасто-

гумених материјала до чисте импровизације.

Примус или решо је обавезна ставка ако боравите дуже у природи. То је заправо плински уређај мањег габарита. Мали примуси су са патронама чија је цена 5-10 евра, зависно од тога где купујете (кинески раде и јефтини су, а патроне су око евро). Има и примуса средње величине, а све их карактерише лака замењивост патрона. Велики примуси већ захтевају плинску боцу, а на крају крајева ако имате како, можете изнети шпорет из куће и оставити породицу да вас гледа у неверици.

Битно је да све што има отворену ватру одмакнете колико год можете далеко од шатора и ствари. Ако ложите ватру, довољан је и један угарак да излети на оближњи шатор и да остави рупу на њему. Наравно, примус или плинску боцу држите у заветрини, било да је користите, било да је не користите. Такође, склоните је од кише и директног сунца.

Прибор за јело и кување је такође неизоставна ставка, као и горе поменути нож, секира и ашов. Кесе за ђубре су такође неизоставне, јер уколико волите природу, немојте је прљати и остављати ђубре иза себе.

Постоје ствари за које се никада не зна када ће затребати. Саветујемо да понесете додатно ћебе које се, у случају хладног времена, може пребацити преко вреће за спавање ако немате одговарајућу. Такође, вишак упаљача не може да смета, као ни хепо коцке или други прибор за паљење ватре ако кампујете негде где дрвеће није суво или је натопљено кишама које су падале пред ваш долазак.

Понесите и прву помоћ, за сваки случај, као и флашу алкохола за дезинфекцију. Ватра је довољна да растера евентуалне комарце, али понесите и неко средство које ће их одбијати.

Маша Стакић

Фото: Друштво путника Србије

EUR/RSD 117.5647
Најновије вести