overcast clouds
15°C
03.11.2025.
Нови Сад
eur
117.2395
usd
101.3394
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

КО ЖИВИ ДУЖЕ - НИСКИ ИЛИ ВИСОКИ ЉУДИ Наука има добру вест за ову групу људи

18.09.2025. 20:53 21:17
Пише:
Извор:
Б92
мен
Фото: freepik ilustarcija

Добра вест за одређену групу људи.

Познати истраживачи дуо Л.Ф. Мартел и и Х. Билер су још 2002. године објавили резултате студије по којој је идеална висина за западне мушкарце 188 цм.

Додали су и да она стално расте.
 

У међувремену, други научници су наставили рад на ову тему, и уз напомену да ће "с напретком генетског инжењеринга, родитељи моћи да контролишу висину своје деце" истакли да ће "та висина вероватно расти са сваком новом генерацијом".

Медицинска струка и друштво у глобалу благонаклоно гледа на чињеницу да су млади нараштаји све височији, али занемраује опсежне податке који указују да је нижи раст здравији.
Наиме, у протеклих 20 година, заблуда "веће је боље" промовисана је студијама које су откриле да виши људи - мушкарци преко 183 цм и жене преко 165 цм, имају ниже стопе смртности од срчаних обољења и свих узрока него нижи људи (мушкарци испод 170 цм и жене испод 150 цм).
Међутим, група истраживача је је детаљније анализирала ове студије и пронашла да су готово сви ови чланци игнорисали обилне податке који показују да ниска висина сама по себи не утиче негативно на здравље.

На пример, прво Национално истраживање о здрављу и исхрани (НХАНЕС И) није пронашло везу између висине и срчаних обољења када су године и године образовања прилагођени за 13.031 мушкарца и жену праћених 13 година.

Истраживачи су известили да су претходне студије о висини и здрављу патиле од слабости и недоследности које су угрозиле њихове налазе. Тако, Окаша и сарадници нису пронашли никакву повезаност између висине и смртности од свих узрока у студији спроведеној на 10.700 мушких и женских студената на Универзитету у Глазгову, Глазгов, Шкотска, која је праћена 40 година.

Просечна висина пре 20. века била је приближно 10 цм нижа него данас. Па ипак, коронарна болест срца (КБС) пре 1900. године била је ретка.

Иако је само око 50 одсто популације доживело 50 година, они који су преживели до 50 могли су да очекују да ће живети још 15 до 20 година. Дакле, КБС је била ретка иако је било много старијих људи почетком 1900-их и раније.
Од 1960-их, земље попут Индије и Сингапура су забележиле велики пораст инциденце КБС (укључујући и младе одрасле) са променама у исхрани и повећаном висином.

Жене су у просеку око 13 цм ниже од мушкараца и имају знатно ниже стопе КБС. Иако се претпоставља да хормони објашњавају ову предност, они могу да играју само делимичну улогу. На пример, на основу 1.700 преминулих особа у Охају, Милер је открио да мушкарци и жене исте висине имају приближно исти животни век.

Током друге половине 20. века, међу људима који су најдуже живели били су Јапанци, Кинези из Хонг Конга и Грци и сви су били нижи и лакши од северних Европљана и Северноамериканаца. Поред тога, подаци Калифорнијског министарства здравља кажу да Азијати и Хиспаноамериканци живе минимум четири године дуже од виших белаца.
Вајлд и сарадници су открили да Источни Индијци, Кинези, Јапанци и Хиспаноамериканци у Калифорнији имају ниже стопе смртности од свих узрока и коронарних срчаних болести.

Извештај о 25-годишњој студији становника Окинаве указује на то да они имају највећу дуговечност на свету, укључујући и већу дуговечност од оне код континенталних Јапанаца.

Становници Окинаве су снажни и здрави до позне доби и настављају висок ниво физичке активности до 90-их година. Имају најниже стопе рака и срчаних болести на свету, а такође превазилазе већину земаља по стогодишњацима са стопом од 34 на 100.000 у односу на 5 до 10 на 100.000 за индустријализоване земље. Утврђено је да су преломи костију знатно мањи него у континенталном Јапану и Сједињеним Државама.

Притом, становници Окинаве једу исхрану са ниским садржајем калорија и високим садржајем влакана, богату поврћем, житарицама и сојом. Такође, исхрана им је богата мононезасићеним и полинезасићеним мастима (посебно омега 3). Зато у малим количинама конзумирају рафинисане угљене хидрате и животињске производе, осим рибе. Чај и мале количине алкохола пију се свакодневно. Међутим, унос соли је седам грама, што је знатно више од једног, колико конзумирају популације са доживотним ниским крвним притиском.

Истраживачи, Вилкокс и други нису приписали ово супериорно здравље генетици јер када млађи становници Окинаве мигрирају на копнени Јапан, Хаваје или у Сједињене Државе, ускоро добијају хроничне болести домаћина. Окинављани су нижи и лакши од јапанских становника, а мушкарци старости од 87 до 104 године просечно су високи 145,4 цм и тешки 42,8 кг.

Други истраживачи су пронашли многа традиционална друштва са добрим здрављем и мало коронарних срчаних болести и рака. На пример, Вокер је открио да црнци у руралним подручјима Јужне Африке практично немају коронарне срчане болести и и имају врло мали проценат канцера повезаног са исхраном.

Црнци су у просеку били око 10 цм нижи од белаца. Линдеберг и други су известили да су Меланежани који живе у Китави били здрави и да су срчане болести и мождани удар практично одсутни у популацији старости од 20 до 86 година. Мушкарци су у просеку били високи 161 цм и тешки 53 кг. Студија популација Соломонских острва такође је показала да немају коронарне срчане болести и да су здраве, са висином мушкараца у распону од 160 до 163 цм.

Сумаран закључак је да ниски мушкарци у просеку живе дуже минимум три године у односну на оне високе.
 

Извор:
Б92
Пише:
Пошаљите коментар