Агенција за приватизацију званично се гаси

рада Агенције за приватизацију, као и преузимање права и обавеза од стране Министарства привреде и других институција у делу који је неопходан како би се довршили започети послови приватизације.

Другим речима, с последњим данима ове године Агенција за приватизацију одлази у историју, али не зато што је процес приватизације у Србији завршен већ зато што до 31. децембра истиче рок за приватизацију друштвених предузећа за које је била надлежна. Јесте да је остало још предузећа која чекају приватизацију за чију је продају у току јавни позив, који се отвара тек првог месеца наредне године, као и 17 за државу стратешки важних предузећа, али ће тај посао обављати Министарство финансија и Агенција за лиценцирање стечајних управника.

Агенција за приватизацију установљена је након петооктобарских промена  Законом о приватизацији који је усвојен 2001.године. Од њеног оснивања до данас био је чак 11 челника , од којих су многи на тој функцији остајали веома кратко. Најкраће је на њеном челу био Бранко Павловић и то само три месеца - од априла до јула 2004.године. Први директор Агенције за приватизацију био је Владимир Чупић од јула 2001. до децембра 2002.године. Мирко Цветковић, екс премијер Владе Србије, био је на челу Агенције за приватизацију од децембра 2002. до априла 2004.године, а Миодраг Ђорђевић од јула 2004. до октобра 2006. године. Владимир Галић водио је Агенцију од октобра 2006. до маја 2007.године, а Весна Џинић од маја 2007. до јуна 2009.године. Најдуже је на челу Агенције био Владислав Цветковић, од јуна 2009. до новембра 2013.године. На његово место је, од новембра 2013. до јуна 2014.године, именована Вида Узелац, а после ње Марјана Радовановић од јуна 2014. до јануара ове године. Од јануара до новембра ове године Агенцију је водио Љубомир Шубара, који је удаљен са тог места, да би од прошлог месеца на њеном челу био Драган Угрчић.

Према Закону о приватизацији из 2001.године, приватизација је требало да се заврши још 2006.године, а самим тим било је предвиђено и гашење Агенције за приватизацију. Како се процес приватизације није завршио до дана данашњег, а делом ће га бити и наредне године, Агенција је успела да преживи протеклих девет година управо због тога што држава није имала довољно снаге, спремности али очигледно ни добрих решења за решавање проблема приватизације друштвених предузећа која су давно изгубила технолошки корак са временом. Све те године се, заправо, уместо привтизацијом нових Агенција бавила решавањем судбине предузећа које је већ била продала, јер је морала да их прими назад у своје окриље због тога што је мало купаца испуњавало обавезе из уговора о куповини. Због тога се и догодило да је још током прошле године у портфељу Агенције за приватизацију било чак 502 друштвена предузећа у реструктурирању за које је држава издвајала новац за какво-такво одржавање, свесна да је у њима неколико десетина хиљада радника о којима мора бринути.

Годинама је било јасно да од приватизације неких друштвених предузећа нема ништа и да ће крај приватизације значити и њихов крај. Ова година је то и показала, јер је од прошлогодишњих 503 предузећа до сада продато само 37, а остала ће отићи у стечај или ће добити катанац на фабричка врата. Иза приватизације започете 2001.године и чији ће крај бити ова и половина наредне године, без посла је по неким проценама остало око пола милиона радника. Најављује се да ће та бројка бити још већа када догодине буде позната судбина предузећа која још чекају на приватизацију.

Љ. Малешевић

На прелазак чека 190 запослених

Агенција за приватизацију има 190 запослених, што је знатно мање него претходних година када их је било око 300. Према подацима из “Информатора о раду” просечна плата руководилаца Агенције је 140.038 динра,  запослених са високом  стручном спремом 91.471, са вишом 63.520 и са средњом стручном спремом 57.120 динара. Сви запослени требали би да буду пребачени у Центар Агенције за приватизацију и стечај при Агенцији за лиценцирање стечајних управника, што зависи од посебног акта који треба да донесе Министарство привреде.