СУША ПРЕПОЛОВИЛА ПРИНОСЕ И УДАРА НА ЏЕП Србији прети мањак шећера и скупље намирнице!

“Иако је још увек тешко говорити о тачним подацима јер се штете разликују од њиве до њиве – у зависности од тога да ли су сејани рани или касни хибриди, као и да ли је сетва била рана или касна – штете су озбиљне. Посебно када узмемо у обзир да је кукуруз водећа ратарска култура, која у бруто домаћем производу пољопривреде учествује са око 15 до 17 одсто. Када кукуруз подбаци, то се одражава на целокупну пољопривреду“, истиче Простран и процењује да ће штета у виду смањеног приноса износити више од 50 до 60 одсто, што ће се прецизније знати када почне берба или жетва.

Према његовим речима, соја је још више страдала, а пад од 20 до 30 одсто осетиће се и код сунцокрета, чија је жетва почела, а који се, за разлику од осталих култура и некако извукао.

“Четири водеће ратарске културе у пролећној сетви су кукуруз, сунцокрет, шећерна репа и соја. Најмање је површина под шећерном репом. У боља времена, када је радило 15 шећерана у Србији под шећерном репом имали смо 110.000 хектара, сада је негде око 40.000 хектара. Кукуруз је на површинама између 900.000 и милион хектара, од 200.000 до 300.000 је под суноцкретом, соја је на око 200.000 хектара, али то су огромне штете вредносно и тек ћемо све прецизније знати на јесен”, оцењује Простран.

Када је реч о ценама крајњих производа на рафовима, наш саговорник каже да се могу правити разне рачунице и да велики утицај имају цене на светским берзама.

“Ако се остваре одређени бенефити – било кроз пореске олакшице или одлагање отплате кредита – могуће је да цена уља не порасте значајно. Међутим, ако пођемо од стварних чињеница – рода и цене на светском тржишту, доћи ће прво до повећања цене сунцокрета као зрна, а по тој аналогији све говори у прилог раста цена. Али остаје да видимо и колике су нам тренутне залихе, да ли се њима може мало амортизовати и цена”, напомиње Простран.

Када је реч о ценама шећера, он сматра да ће на његову цену више утицати тражња од стране прерађивачке индустрије, него од самих потрошача. А велика је корелација и између цена воћа и шећера.

“Домаћице ће се ове године због високих цена воћа, али и уколико шећер поскупи, мање одлучивати за прераду, чак и за своје потребе. Ако пођемо само од приноса и количине шећерне репе, пада производње, могуће је наслутити повећање цене, али ће оне зависити и од берзанских цена и тражње”, оцењује Простран и додаје да је шећерна репа култура која има најмању такозвану еластичност тражње.

“Пшеница се може чувати две године, а да не промени своју вредност, иста је ситуација и са кукурузом, може се и сунцокрет чувати, али шећерну репу не може. Или ћете је одмах предавати или ћете практично банкротирати, ако сте ушли само у ту производњу. Зато се каже да она има јако малу еластичност тражње, која траје од вађења до испоруке. Она у такозваним купама може да стоји највише од 20 до месец дана”, наводи он и додаје да су данас у Србији водеће шећеране Суноко и Хеллениц сугар.

Простран оцењује да ће укупан род и производња бити смањени, али указује да су сви ови производи берзански, од шећера, соје, до кукуруза и пшенице.

“Шећер је берзански производ и он пре свега зависи од цене на Лондонској берзи. Ове цене имају веома велики утицај на све поменуте производе и од берзи у свету, које практично диктирају цене и код нас. Имате производе без којих не можете, али и оних који се могу рационализовати у потрошњи. Такав је случај са шећером и уљем. Ако повећате цену, доћи ће до смањења потрошње“, закључује Простран.