Банкарство заменио узгајањем поврћа
КЛЕК: Економиста Дејан Вујовић, тридесетшестогодишњак из Клека, одлучио је да, после десет година рада у банкарству, напусти овај посао и
у потпуности се посвети органској производњи поврћа. У банкарству је радио на готово свим радним местима, од шалтерског службеника до руководећег кадра, успешно обављајући све пословне задатке у две иностране банке. А онда је једног дана одлучио да одело и кравату замени баштом и пластеницима.
- Посао у банци сам напустио када сам схватио да систем дисквалификује марљиве људе којима је испод части да вуку за рукаве разне лидере и лидерчиће, нудећи им пасју покорност у замену за какав - такав посао. Тај посао је увек подразумевао гомилање нових радних обавеза уз исту или најчешће мању плату и дуже радно време – објашњава своју одлуку Дејан Вујовић у разговору за „Дневник”.
Органској производњи поврћа посветио се зато што, како каже, њему и његовим сарадницима пружа могућност да осете да су део нечег лепог, здравог, самоодрживог и часног, нечега чиме могу да се поносе и од чега ће њихове породице достојанствено живети. Овај посао им, вели Вујовић, омогућава и да, након радних обавеза, са драгим људима проводе слободно време које им неће реметити телефонски позиви, сувишни извештаји и разне друге стресне обавезе које код људи изазивају непријатности.
- Највећа важност овог посла је што нас достојанствено представља, јер нас интегрише пословно, културолошки и територијално, али и генерацијски, те нам пружа могућност да креирамо врхунски производ и понудимо га тржишту под повољнијим условима од конкуренције која следи корпоративне вредности – објашњава наш саговорник.
Вујовић узгаја занимљиво лиснато и луковичасто поврће, попут раштана, радича, руколе, ендивије, али и старе аутохтоне сорте озимог лука, бораније, цвекле, ротквице, шаргарепе и другог. Производња се одвија на површини од 500 квадратних метара заштићеног простора и на 300 квадрата отвореног простора, који се налази иза куће његових родитеља.
– Ни у једном тренутку се нисам покајао због одлуке коју сам донео. Радим без комплекса и без стида, свестан да „лична произвођачка карта” вреди довољно да могу да разговарам са свима. Како не постоји друго благо осим живота, трудим се да га улепшам својим производима. То је срећа коју желим да дистрибуирам кроз своје производе – закључује Вујовић.
Ж. Балабан