Одбојкаш краставце продаје Немцима

Сениори су стигли у Прву Б лигу и опстали у њој, док су кадети и јуниори други у Војводини и међу најбољима у Србији.

Но, Џигурски није НБА коуч или менаџер у енглеској Премијер лиги, већ се морао побринути за оно од чега се ’леба једе. У породичном сточарском предузећу је отац Васа „алфа и омега“, док су већ годинама Никола и његов млађи брат Веселин, такође врсни одбојкаш, задужени за ратарски део, секундарни посао на фарми са 150 крава. Затекли смо га на засаду краставаца, који са супругом Катарином обрађује од лане.

„ Имао сам доста слободног времена, користио га за одбојку, али пошто сам завршио Вишу пољопривредну школу у Бачкој Тополи, желео сам да се искажем у струци“ објашњава своју каријеру Џигурски. – Нисам морао да улажем у куповину земље, на нашем имању већ је постојао бунар за заливање, па сам почео гајим корнишоне.“

 Пошто се берба, која траје од јуна до краја септембра, примиче крају, радни дан му је од јутра од мрака.

 „ Одлучио сам се за корнишоне јер се већ зими зна сигурна цена и обезбеђен је пласман целе производње. Моје је да се добро организујем и, наравно, прве године уложим у производњу. Јесу то знатна улагања, али ако је година добра, исплати се одмах“, констатује Никола.

 Развукао је жицу и мреже на два јутра, које прати око 8,5 километара система за наводњавање „кап по кап“, а купио је и комби, да обране плодове вози до откупне станице у Сенти, одакле се транспортују у Немачку.

„ Тамо је мања гужва, мада смо ми кооперанти „Агропродукта“ из Госпођинаца, од чије стручне службе током целе године добијамо правовремена упутства, рецимо, о прехрани топљивим ђубривима и другим појединостима технолошки најсавременије производње. Превентивна заштита се спроводи сваке недеље, чиме се подиже имунитет биљке и спречавају основне болести, пламењача и пепелница, али и одстрањују ваши и гриње. А овог лета је била праклена врућина и права најезда инсеката“, наглашава млади ратар.

Нема вајде од прве класе

Да се израчуна зарада од корнишона, понекад се чини да је потребно знати вишу математике и решавати једначине с више непознатих. Плодови се деле на осам класа. Прва се плаћа 80 евроценти килограм, друга 70, трећа 45, четврта 31, пета 10,5, шеста осам, седма 3,5, осма није комерцијална јер се само мала количина већих кисели. А класе не одређује дужина плода. Калибратор их пропушта кроз отворе и прва класа подразумева 80 до 100 комада у килограму. Обично су дуги три до пет центиметара, пречника 1,5, у другој класи пет до седам центиметара дужине и два ширине... Борба за оптималну класу је свакодневна, а искуство казује да прва, шеста и седма нису профитабилне.

Краставац је тропска биљка, требају му одговарајућа температура и влажност ваздуха чак између 70 и 90 процената, која се постиже сејањем с већим проредом, да може проћи тракторска прскалица.

„ Тако постижемо влажност ваздуха унутар двореда, док су спољне стране биљке изложене сунцу и ветру. Мислим да ћемо идуће сезоне сејати једноред, где ће размак бити мањи и тиме побољшати влажност ваздуха с обе стране биљке, али за заштиту ћемо морати да користимо мотокултиватор. Иначе, намеравам да повећам засад за пола јутра, добићу шпалир дуг десет километара и повећати производњу око 25 одсто“, наставља Никола.

 Прва година је, као у сваком послу, најтежа. Колико год је научио у школи, са суштином се тек у пракси упознао. Процењује да је, да врати уложено, неопходно убрати око 90 тона високе класе.

„До почетка септембра испоручили смо сто тона, али због велике врућине је профит мањи од планираног. Током августа је краставац ишао у дебљину и били смо на губитку, за разлику од јуна и јула. Све се то сазна искуством. Очекујем тек идуће године праву зараду јер ћу се организовати боље“, препун је планова бечејски фармер-почетник.

 Немали проблем му је био и наћи радну снагу, мада се краставци беру стојећи и далеко су лакши од других ратарских послова.

„ Ове године сам плаћао дневницу, а још нисам раскрстио да ли је боље тако или по убраном килограму. За прву варијанту је неопходна одговарајућа килажу за бербу, док се код друге добро заради кад је сезона у пуном јеку, али не и кад опада, па није у то време баш лако наћи раднике“, закључује Никола.

Властимир Јанков