Удружење љубитеља лепих манира: Чувар културе свакодневног живота

По речима секретара Удружења Игора Гашпарића, лепи манири прожимају све аспекте живота и подразумевају придржавање правила понашања и комуницирања која су друштвено прихватљива и допадљива, у шта се, између осталог, убраја и прикладно облачење за разне догађаје.

– На фотографијама с почетка педесетих година прошлог века Новосађани су у центру града одевени у одела с краватама и капуте пошто нису дозвољавали да буду виђени ма како обучени, док је данас ситуација потпуно другачија – каже Гашпарић. – Када је реч о облачењу за одређене прилике, у данашње време трендове најлакше могу дочарати кроз пример одласка у позориште. Дешава се да грађани културне догађаје посећују у тренерки, патикама или дуксу. Наравно, не кажем да је потребно обући вечерњу тоалету и фрак, већ су довољни сако, кошуља, свечаније панталоне...

Гашпарић истиче да се морамо запитати да ли је то само тренутна мода или се култура одевања изгубила. Како каже, начин одевања је лични избор који се може прилагодити одређеним местима и догађајима.

Чајанка у Еђшегу

Удружење љубитеља лепих манира организује „Поподневну чајанку” данас од 12 до 14 часова, у Културној станици „Еђшег”. Грађани, осим што ће имати прилику да попију шољу чаја, сазнаће како се испија и послужује чај, колико дуго се остаје у гостима, да ли је потребно донети поклон...

По речима Игора Гашпарића, изненађујуће велики број грађана је био заинтересован, што је охрабрујуће, те планирају ускоро да организују и свечани бал у ”Еђшегу”.

– Нове модне трендове диктирају млади, у образовним установама је акценат стављен само на усвајање градива, а заборавља се на поштовање тих институција. Нема стриктних ограничења када је реч од одећи, родитељи не разговарају о томе с децом, али је и тежак живот током деведесетих година прошлог века значајно утицао на културу облачења и опхођења грађана – истиче наш саговорник, додајући да су се у Нови Сад људи одувек досељавали из других делова земље или региона, становништво се мешало, те да су грађани који су се скућили у нашем граду често доносили своју културу и обичаје, што је утицало на промену манира Новосађана.

Кад је реч о културном понашању, Гашпарић каже да, иако живимо у ери дигиталних технологија, које су постале нераздвојиви део наших живота, не значи да је у реду да се дописујемо с неким преко друштвених мрежа док седимо с пријатељем у кафићу.

– Уколико се саговорник поштује, он ће се осетити цењеним и вероватно ће узвратити на исти начин, а промениће се начин комуникације – објашњава Гашпарић. – Култура свакодневног живота је уско повезана и с културом рада, начином опхођења послодавца према запосленима, који често своје незадовољство преносе и „искаљују” на муштеријама. Због тога се дешава да су трговци или људи који раде у услужним делатностима непријатни.

Како каже наш саговорник, на лепе манире у Новом Саду се, нажалост, готово потпуно заборавило. Међутим, наш град постаје економски моћан, што омогућава да грађани поново размишљају о култури.

– Имамо срећу да су у нашем граду отворене културне станице које су допринеле развоју културе – наглашава Гашпарић. -  Граду је вероватно био потребан додатни новац да би се таква места отворила. Ипак, новац није од пресудног значаја када је реч о култури. Човек који живи у

сиромаштву и даље може да буде yеntlmеn с лепим манирима, али само у случају да држи до себе и свог достојанства и да не одустају од културе.

С. Ковач