Изложба на отвореном поводом Међународног дана жена

У организацији Културног центра „Лаза Костић“, а уз подршку Града Сомбора, Градског музеја, Историјског архива и интернет сајта „Равноплов“, Сомборци и њихови гости ће све до 23. марта имати прилику да погледају изложбу „Знамените жене сомборске”, у виду паноа са биографијама 17 овдашњих славних дама.

Приликом отварања директорка Културног центра Весна Паштровић је рекла да изложба представља резултат заједничког рада неколико сомборских институција, а инспирација им је била и градоначелница  Душанка Голубовић. Аутор изложбе Давид Фирањ је истакао да су представљени фрагменти значајних, инспиративних, великих, али и потресних биографија истакнутих Сомборки које су у различитим ерама и кроз различите области деловања и стваралаштва на најлепши могући начин промовисале Сомбор и унапређивале га.

- Представљено је 17 биографија жена које су обележиле део историје и културе Сомбора и које су утицале на то да стереотипизација родних улога, пре свега улога жене у породици и друштву буде промењена. Доказе за то имамо у данашњици када можемо рећи да су многе савремене Сомборке истакнуте и веома успешне у областима које су не тако давно биле опредељене искључиво за мушкарце - рекао је Давид Фирањ и додао да и данас постоје области живота и друштва где жене неправедно заузимају подређен положај, али да се нада да ће ова изложба мотивисати и инспирисати бројне девојке и девојчице да реализују своје амбиције.

Саму изложбу отвара пано са првом еманципованом Сомборком која се изборила за своја права, Маријом Костић, супругом сомборског капетана, грофа Јована Јанка Бранковића, који је почетком 18. века баштинио наслеђе последњег српског деспота Ђурђа. Реч кнегиње или грофице Маре, како су је ословљавали тадашњи Сомборци, поштовала се у вароши и после смрти њеног супруга који ју је, за то време јединствено и потпуно неуобичајено за тадашње строго патријархално друштво, прогласио јединим наследником своје целокупне имовине. Петнаестак година по смрти несуђеног српског деспота, Мара је њихов  каштел продала Магистрату, који је годинама служио као средиште варошке администрације, а када је срушен, на том месту сазидана је данашња Градска кућа на чијем прочељу заувек стоји име првог сомборског капетана.

Међу многобројним посетиоцима на отварању изложбе била је и градска већница за област омладине, деце и спорта Антонија Нађ Косановић које је својим, пре свега спортским успесима као вишеструки државни првак и чланица српског олимпијског кајакашког тима заслужила да се нађе међу представљенима у оквиру изложбе. Присутнима се обратио и оснивач едукативно – завичајног сајта „Равноплов“ Милан Степановић који је истакао да изложба сведочи о Сомборкама што су својим животом и делом оставиле видљив и дубок траг у завичајној, па и националној историји.

Поред врхунских спортискиња као што су Нађ Косановић, рукометашица Мирјана Ђурица или светска и европска вицешапионка и учесница две Олимпијаде Тереза Кочиш, представљене су и легендарне глумице Милка Гргурова и Ирена Новак. Своје место пронашла је и Јулијана Паланачки-Костић, верна животна сапутница Лазе Костића, али и прва српска учитељица, препарандискиња Софија Јорговић и Исидора-Дора Карачон, супруга спахије и једног од првих европских глобтротера Карла Фернбаха. Исидора је живот посветила проучавању орнитологије, па је своја запажања објављивала и у часопису будимпештанског Краљевског орнитолошког друштва „Аљуила“.

М. Миљеновић