СОМБОР ВРАЋА СПОМЕНИК КРАЉУ Фашисти га склонили, комунисти претопили

Мада је још 2018. године званично одлучено да се обнови споменик који је почетком окупације у Другом светском рату уклоњен, а по завршетку рата и уништен, сада је реализација све извеснија. Одборници Скупштине града Сомбора јуче су информисани да је обезбеђен део средстава за обнову споменика.

Својевремено је одлука о обнови споменика подразумевала да ће сав трошак финансирати „виши органи власти“, а како је у међувремену обезбеђено осам милиона динара из средстава покрајинског buyеta, односно из трансфера Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, главни градски урбаниста  Милан Стојков је позвао одборнике да усвоје прве измене одлуке, по којој ће остатак неопходних средстава у за сада непознатом износу бити обезбеђен у варошком buyеtu за следећу, 2022. годину. Одборничка већина гласала је за такав предлог, само петоро одборника било је уздржано, а одборник ПУПС-а гласао је против тога да се, како је објаснио, поготово у ситуацији беспарице, троше новци пореских обвезника на споменик који би од Сомбора правио, по његовом мишљењу, српску верзију Скопља.

Мада су се дискутанти на јучерашњој седници Скупштине града позивали и на историјске чињенице, промакла им је занимљивост да доношење јучерашње коначне одлуке о подизању реплике својевремено уништеног споменика краљу Александру задовољава и још једну историјску правду. Наиме, овом, као и осталим седницама сомборског варошког парламента у овом сазиву, председава Зоран Рус, чије се име везује за неформалну улогу „алфе и омеге“ Фудбалског клуба „Раднички 1912“ који, као матични, користи Градски стадион због чије својевремене изградње је оригинални споменик и претопљен.

Сомборци су иначе имали прилику да се диче спомеником Ујединитељу нешто мање од годину дана. Подигнут је као знак поштовања према монарху убијеном у Марсејском атентату 1934. и свечано откривен у јуну 1940, да би га мађарски фашисти уклонили непосредно по окупацији већ у априлу следеће године. Током Другог светског рата је овај споменик чамио у дворишту Градског музеја, да би у послератним годинама био претопљен у Крагујевцу не би ли се њиме, као секундарном сировином, финансирала изградња трибина овдашњег Градског стадиона. Успоставом вишестраначког система у Србији отпочела је и, испоставило се вишедеценијска, права борба за повратак споменика Александру Првом Карађорђевићу у Сомбор, коју је отежавала чињеница да оргинални калупи великог пројугословенског вајара Августинчића нису били сачувани. Тачније, калупи за израду бисте самог краља нису постојали, док су из Августичићевог музеја у Хрватској, наводно због дотрајалости, одбили да уступе постојећи калуп за статуу коња на којем је позиционирана фигура краља.

Коначно, након одлуке о дефинитивној изради реплике 2018. године и конкурса-јавне набавке окончане у октобру следеће године, градски петочлани жири је донео одлуку да се усвоји првонаграђена идеја вајара Зорана Ивановића и Александра Недељковића као другог члана ауторског тима, чије је ликовно решење слично Августинчићевом делу. Уједно ово решење предвиђа да, у складу са условима за Сомбор надлежног Покрајинског завода за заштиту споменика културе, споменик посвећен Краљу Александру Првом Карађорђевићу, уместо оригиналне позиције на главној сомборској улици, буде подигнут испред историјског здања Скупштине града, Жупаније. Ивановић је уметничкој јавности познат и по својим реализованим делима попут споменика краљу Александру у Нишу, Николи Пашићу, Браниславу Нушићу, Милутину Миланковићу у Београду, деспоту Стефану Лазаревићу у Деспотовцу....

М. Миљеновић