Колико наши суграђани троше на одржавање паса?
Будући да је наш град први у Србији године добио самоуслужну купаоницу за псе, јасно је да су Новосађани најдомишљатији у проналажењу начина на који ће истовремено да угоде и својим љубимцима и себи.
Ове купаонице омогућиле су власницима паса да сами брзо и лако окупају, осуше, очеткају љубимце, а да након тога не проводе сате сређујући неред у купатилу и стану.
- Ми смо самоуслужна купаоница уз могућност услуге, па функционишемо на заказивање - каже власница купаонице „Дог Wash Bubble„ Сања Новак. - Почетна идеја је била да власници сами третирају своје псе, јер их они најбоље и познају, али како су ове купаонице и аутоматске каде биле поптпуни новитет у граду, препознали смо потребу суграђана за асистенцијом.
Уколико власник ипак одлучи да сам среди љубимца, процедура није толико компликована. Први корак је одевање кецеље, потом, да би се покренула аутоматска када, корисник је дужан да убаци новчаницу. Један сат третмана кошта 500 динара. Током третмана доступне су услуге купања и четкања, шампон, третман против бува и крпеља, а потом и регенератор, испирање и фен. Опције се бирају притиском на тастере. Уколико се корисници ипак одлуче за услужни третман, цена зависи од величине пса и креће се од 750 до 2.000 динара.
Студија и салони за негу и улепшавање паса све су заступљенији у Новом Саду, а како сваки од њих углавном добро послује, јасно је да ове услуге има ко и да плати. Тако најбољи човеков пријатељ у салонима широм града може да се окупа, а потом и исфенира по цени од око 800 до 2.000. Ту је и тримовање које кошта од 1.500 до 3.000 и шишање машиницом од 1.500 до 2.000. Услуга рашћебавања длаке је врло актуелна и кошта око 1.000, док разни маникири и педикири, такозвани хигијенски третмани за псе, стају око 500 динара. Много је паса којима власници обезбеђују живот на високој нози, па тако, најчешће пси беле и светле длаке, могу и да фарбају длаку. Ова услуга кошта око 1.000 динара. Власници велике краљевске пудле мораће нарочито да се истроше, јер сређивање ове расе кошта око 4.000 динара. Очигледно је да наведене цене представљају додатни удар на кућни буџет.
Овако сређени и више су него спремни за шетње, а будући да је интернет поплављен услужним огласима за шетање паса, увек ће неко да им прави друштво. Ове услуге плаћају се на сат и углавном коштају од 200 до 300 динара.
Уколико су власници принуђени да отпутују на краће или дуже време или да удоме свог пса трајно, на располагању су им разни хотели, пансиони и приватни смештаји за псе. Тако су креатори пансиониа „Дарвин” у склопу постојеће ветеринарске амбуланте одлучили да отворе и хотел у виду десет боксева.
- Власници код нас остављају псе понекад на само један дан, а често и на шест месеци до годину дана - открива директор пансиона Владимир Ћурчић. - Разлог углавном буду путовања. Тренутно водимо бригу о псу чији су власници отпутовали у Аустралију пре два месеца и, ускоро се, након сређивања документације, враћају и воде га са собом.
Цена целодневног смештаја кошта 1.200 динара. Уколико пси доспевају у хотел на дуже време, власници остварују право на попусте, па месец дана боравка кошта око 200 евра. Пошто пас треба да користи храну на коју је навикао, особље пансиона апелује на власнике да исту доносе сами и тако поштеде псе стомачних и других проблема. Тренутно пансион броји десет паса, три мачке, четири птице и једног зеца.
Сведочења о бризи паса у нашем граду су често веома опречна. Док с једне стране, десетине њих лутају градом осуђени на добру вољу особља у ресторанима и пролазника да им на улицу баце комад хране, другима власници фарбају длаку, одевају их и воде у луксузне пансионе и хотеле. Сходно томе, поставља се питање у којој мери људи заправо воле своје „најбоље пријатеље„, а у којој је поседовање исти само ствар помодарства.
Д. Клашња