(ВИДЕО) СУША "ПОЈЕЛА" ПАСУЉ Да ли ћемо домаћу чорбу кувати од увозног пасуља?
Повртари у Банату почели су да жању пасуља, а у Бачкој тај посао им следује наредне седмице.
Први резултати жетве у Банату показују да ће пасуља бити испод просечног приноса, док се повртари из Бачке не изјашњавају какав род очекују јер треба прво да комбајни уђу у њиве. Једино напомињу да су у сушној и топлој години током вегетације ове повртарско-ратарске културе применили сву агротехнику.
Повртар Бранислав Петровић из Равног Тополовца, у општини Житиште, који дуго година сеје пасуљ сумпораш, казао је за Дневник да први резултати жетве показују да ће пасуља имати испод просечног приноса, свега неколико стотина килограма.
− Година неће бити баш лоша, али ни добра. Током јуна, када је пасуљу највише требало кише, ње није било. Зато сам га наводњавао, четири пута палио системе за наводњавање. Међутим, високе дневне температуре нису му годиле и махуне нису пуне − рекао је Петровић.
Вишедеценијски произвођач пасуља Драган Магазиновић из истог места није заливао пасуљ, мада има тифоне, пошто је канал одакле је црпео воду пресушио.
− Не памтим овако сушно и топло лето − казао је Магазиновић. − Пасуља, шареног и жуто-зеленог, нећу имати ни 200 килограма по јутру. Више сам килограма пасуља потрошио за сетву него што сам га добио у жетви.
Доцент на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Ђорђе Војиновић вели да је ове године у Банату жетва пасуља увелико почела, јер је раније сејан, у другој декади априла, док је у Бачкој сетва каснила због пет кишних дана у другој декади априла, када је, у зависности од локалитета, пало и до два пута више кише у односу на вишегодишњи просек.
− Додатно, пет кишних дана током прве декаде маја у Бачкој допринело је формирању покорице, што је додатно успорило ницање пасуља, и то је разлог зашто ће Бачвани пасуљ мало касније жети − додаје доцент Војиновић и истиче да домаћи неповољни агроеколошки услови, попут ове и ранијих година, доводе да имамо знатно мање приносе пасуља, у просеку око тону по хектару.
− Уз наводњавање и коришћење сертификованог сетвеног материјала могу се остварити приноси од најмање две до две и по тоне по хектару. Зато је за постизање високих и стабилних приноса неопходно улагати у системе за наводњавање, посебно због све чешћих сушних периода и климатских осцилација. Унапређењем производње кроз квалитетан сертификован сетвени материјал, наводњавање и примену савремене агротехнике наша земља би могла не само да задовољи сопствене потребе, већ и да развије извозни потенцијал.
Домаћа производња одавно не покрива наше потребе, иако је пасуљ незаобилазна намирница у исхрани овдашњег становништва. У Србији се пасуљ најчешће гаји на око 7.000 хектара, с просечним приносом који ретко прелази тону по хектару.
Највише се увози из Киргистана
По подацима Привредне коморе Србије, прошле године увезли смо пасуља у укупној вредности од 22,4 милиона евра. Највише смо га куповали из Киргистана (за 10 милиона евра), Бугарске (3,7 милиона евра), Пољске (2,9 милиона) и Египта (2,5 милиона евра).
С друге стране, пасуљ смо извезли прошле године у вредности од три и по милиона евра. Главни спољнотрговински партнери били су нам Хрватска, Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Црна Гора.
Најчешће сорте у увозу су бели пасуљ крупног зрна, пасуљ шареног зрна, црвени пасуљ и ситнозрни бели пасуљ. У извозу су најзаступљенији били сорта тетовац и висококвалитетан тип пасуља крупног белог зрна.