Тачно у 13 часова пуштени су балони подршке за све малишане који се лече од рака, али и у знак сећања на мале борце који су нажалост изгубили ову сурову битку. Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР) организовало је хуманитарне скупове у више од 40 градова широм Србије, како би указали на проблем малигних обољења код деце.
„Најважнији смисао обележавања овог дана јесте да упознамо и информишемо јавност, како би се говорило о томе да је рак код деце могућ и да се дешава, да треба сви заједничким снагама да се боримо и да дајемо помоћ и подршку родитељима и деци, не само као појединци, већ и као шира друштвена заједница“, рекла је председница Нурдор-а Јоланд Корора.
„Још један од циљева је прикупљање новца, како би завршили болницу у Нишу, коју НУРДОР гради уз помоћ донатора, фирми и појединаца.“
Како нам је рекла наша саговорница, у Србији годишње од рака оболи између 300 и 350 деце, с тим што тачан број не може са сигурношћу да се прецизира.
„Не постоји Национални канцер регистар на ком НУРДОР инсистира већ дуже време, тако да вам никада нико са сигурношћу не може рећи у овом моменту колико се деце лечи“, рекла је Јоланд Корора.
„Рак је специфична болест, никада јој не знамо исход и ток трајања, а самим тим ни појаву рецидива и враћања болести, тако да је јако тешко и комплесно дати тачан податак. Код деце не постоји превентива, већ само рана дијагностика, која се своди највше на праћење свих промена код деце, које родитељ најпре може да примети. Сви ми као родитељи смо први приметили да са нашом децом нешто није у реду, онда тек иде педијатар који га прати.“
Према њеним речима, симптоми рака се могу повезати са неким симптомима вируса, или са фазама одрастања, зато је неопходно да родитељи ослушкују своју децу, прате их, и ако дете има честе глсавобоље, температуре које су атипичне и трају дуже од седам дана, затим болове у ногама, губитак апетита, ако се примети да дете мршави и слично, неопходно је обратити се педијатру ради даље контроле. Педијатар даље шаље дете у Дечју болницу и дијагноза се поставља у року од дан-два.
„Проценат излечености од рака код деце варира, а код нас је он око 70 одсто, међутим не можемо баш да сигурношћу да поврдимо да је то тај проценат“, рекла је Јоланд Корора.
„У циљу нам је да свакога дана и године тај проценат буде већи бар за један промил, а биће, тако што ћемо омогућити боље услове лечења, јер осим цитостатика, много су важни услови у којима се деца лече.“
Гради се ново дечје онколошко одељење у Нишу
Током манифестације прикупљала су се средства за завршетак изградње новог дечјег хемато – онколошког одељења у Нишу. Започети су радови на другој фази пројекта, који подразумевају унутрашње занатске радове и постављање инсталације, а очекује се да средином марта буду готови радови. Опремање објекта је трећа фаза пројекта, за коју је неопходно обезбедити још 17 милиона динара. Ове године, НУРДОР очекује завршетак пројекта, који је од националног значаја, јер ће допринети побољшању услова онколошког лечења деце у целом јужном региону Србије.
Према речима наше саговорнице, код деце се најчешће развија леукемија, али је она и најилечивија, што људи углавном не знају. После леукемије, најчешћи облици су тумор костију, мозга и лимфома.
„Чињеница је да је свакодневно број оболелих од рака у порасту и то је аларманатан податак, па тако је и у Новом Саду“, рекла је помоћница градоначелника Љиљана Коковић.
„Из нашег Града, са Трга слободе, послали смо једну снажну поруку подршке деци која су оболела од рака, њиховим породицама, али смо се истовремено сетили и деце која су изгубила ову битку. Позивам све Новосађане и људе добе воље да се у складу са својим могућностима укључе у ову акцију и дају подршку деци која су оболела од рака и њиховим породицама, а деци која су на лечењу желим брз опоравак и оздрављење.“
Како је рекла наша саговорница, 15. фебруар није једини дан борбе, она се води током целе године, како би се смањио број оболелих. Веома је важна рана дијагностика, превентива и едукација родитеља и младих, подршка волонтера , умрежавање институција и невладиних сектора.
И. Миклоши
