Ароме детињства и бесплатан улаз, али и бројни излагачи који су са претходних манифестација запамћени по квалитету производа, били су повод да се посети најлепша градска плажа ван сезоне.
Господин Миле, Новосађанин „пребегао” у Београд, одолео је сланини, будући да га код куће чекају чварци од мангулице као специјалан састојак дијете, али није и штрудли с маком, коју је пазарио са сапутницом Светланом. Нису они били једини који су под мишком носили сласне замотуљке или у кантицама специјалитете припремане на ватри, чији се укус не може постићи на обичном шпорету. Најдужи ред, иако су муштерије брзо услуживане, био је испред казана србобранског Цивилног удружења „Цитадела”, које редовно наступа на новосадским гастрономским манифестацијама.
– Већином нас људи препознају и поново долазе јер знају да је све квалитетно – каже потпредседник удружења Хорват Винце. – Кад се навелико кува, другачији је укус. Овог пута кувамо овчији и свињски паприкаш, према рецептури наших пријатеља из Мађарске, и печемо кобасице. Осим тога, од готово заборављених јела обично правимо и лангош, врсту танке мекике која се традиционално премазује павлаком, сиром и белим луком.
Преко удружења „Цитадела” ради и Снежана Кочиш, која задњих девет година породично прави куртош или, преведено на српски, димњак. Чини га тесто спирално обмотано око ваљка, које се, кад се испече, уваља у орахе, кокос, цимет или друге зачине.
– То је колач који потиче из Трансилваније, од румунских Мађара – Колико је стар говори и податак да се правио на кукурузовини док није било пећи.
За жељне „конкретнијег” залогаја Сава Граорац из Ковиља поставио је производе од бачко-банатске беле мангулице. Каже: нема шта нема у бачком фруштуку – гроника, масти, шунке, печенице, сувог врата, кулена, кобасице, печене прасетине, чварака...
– Посетиоци највише траже сланину – вели домаћин Сава. – Бела или, како је још зову, сапуњара стаје 800 динара, а прошарана 1.200. Долазио сам овамо и ранијих година, па ми је драго што се
фестивал поново одржава. Пространство, лепа природа, Дунав, шта друго вам треба?
На Војводина фест, са „сиром јаког карактера”, дошао је јер сматра да Војвођани знају да оцене шта је квалитетно, а и
због тога што се потенцира домаће, испричао нам је Милан Трнавчевић.
– Сир „белградер” је прављен од пуномасног крављег млека подно Цера, по старој рецептури за холандску гауду. За 180 динара може се купити 100 грама млађег сира, а за 200 динара исто толико мало старијег. Производ је доступан у већим трговинским ланцима – каже он откривајући нам планове који се тичу будуће сарадње са домаћинством из Чуруга, али и извоза у Русију.
С. Милачић
Пројекат „Развој културног и уметничког стваралаштва” реализовао је „Маркет ИТ Маркетинг анд ПР”,а суфинансиран је од стране Града Новог Сада.Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
