Јавном комуналном предузећу „Зоохигијена и ветерина“, најмлађем градском предузећу, које се бави се хватањем, збрињавањем, ветеринарском негом и смештајем напуштених и изгубљених животиња у прихватилиште, као и контролом и смањењем популације напуштених паса и мачака, по речима директора Александра Бурсаћа, за инвестиционе активности у овој години намењено је 23,7 милиона динара, а за услуге из делатности 102 милиона. Према извештају о пословању за претходну годину, ЈКП „Зоохигијена и ветерина“ остварила је лане добит од само 120.000 динара.
Који је разлог лошијег пословања?
– То није карактеристично само за Нови Сад већ и за друге локалне самоуправе, посебно оне са скромнијим буyетом. Велики проблем за све нас су одштетни захтеви, с вишемилионским износима, који се исплаћују за уједе паса. Сума која „боде очи“ је 26 милиона евра које су све локалне самоуправе за протеклих шест година исплатиле грађанима у ту сврху. Проблем је у томе што је велика већина захтева, бар нам се тако чини, неоснована. Од 2014. године ЈКП „Зоохигијена и ветрина“ је исплатила око 210 милиона динара на име одштете. Иако се број тих захтева смањује, за првих шест месеци ове године исплаћено је око 20 милиона динара. Због тога су примедбе да ЈКП „Зоохигијена и ветерина“ лоше послује неосноване јер су државни ревизори, који су били у контроли, у извештају навели задовољавајућу оцену за наше пословања и да испуњавамо све законске норме. Наравно, добит од свега 120.000 динара није охрабрујућа. Треба имати на уму да ЈКП„Зоохигијенаи ветерина“ плаћа судске пресуде за одштетне захтеве из сопствених примања, односно велики део зараде коју остваримо од услуга које пружамо нашим суграђанима користи се у те сврхе. Дакле, заблуда је да нам Град Нови Сад обезбеђује велике своте новца од којих плаћамо одштете.
Да ли се програм стерилизације и кастрације показао успешним?
– Велики изазов на који наилази наше предузеће је довожење животиња из околних насеља у Нови Сад, као и неодговорно власништво и њихово стално напуштање. Тај проблем се мора сасећи у корену јер, у супротном, сви наши напори биће узалудни. Ипак, по подацима којима располажемо, број напуштених животиња на новосадским улицама је у стагнацији, што говори да се, иако предузеће наилази на потешкоће, посао обавља добро.
У плану објекат за мачке
Александар Бурсаћ каже да је предузеће за првих шест месеци реализовало око 23 одсто предвиђених капиталних инвестиција, а већ почетком августа очекује реализацију од око 40 одсто.
-Сваке године тежимо побољшању квалитета смештаја паса. Спроведена је јавна набавка за опремање истрчавалишта за псе, који сада могу у потпуности да уживају у слободи и игри. У плану је изградња монтажно-демонтажног објекта који ће се користити за смештај напуштених мачака, што до сада нисмо имали. Планирамо у најскорије време јавну набавку за опремање ентеријера пансиона, након чега ће бити спреман за љубимце.
Шта је решење проблема неодговорног власништва?
– Оно мора да се санкционише. Решење је увођење пореза на држање кућних љубимаца, посебно на оне који нису стерилисани и кастрирани. С друге стране, за грађане који су испоштовали Закон о добробити животиња и кастрирали их, стерилисали и чиповали биле би обезбеђене погодности у нашим установама. То је устаљена пракса у већини европских држава. У том случају кућни љубимци би постали видљиви држави, а ми бисмо имали увид у њихову популацију и с лакоћом бисмо могли њоме управљати.
Ко је надлежан за контролу поштовања поменутог закона?
– По Закону о добробити животиња, који је ступио на снагу 2009. године, чиповање и вакцинација против беснила су обавезни, али се не спроводе у задовољавајућој мери. За контролу је задужена Републичка ветеринарска инспекција. Проблем је вишеслојан, а запослених који би се бавили тим проблемом у Републичкој ветеринарској инспекцији је мало. Да би се знао број обележених и стерилисаних животиња, надлежни би морали ићи од куће до куће. Сигурно да би то био захтеван и дуг процес, али сматрам да је изводљиво. Потребна је само одговарајућа комуникација с Комуналном инспекцијом и сарадња с надлежним ветеринарским службама.
Шта је до сада урађено?
– За ову годину одобрена је набавка најсавременијих уређаја за преглед и праћење наших пацијената. Ради се о инвестицији од око 6,9 милиона динара. Циљ нам је да пратимо новине у ветеринарској медицини и да побољшамо наше услуге. У плану је реконструкција и санација смештајних капацитета, а Град нам је обезбедио новац за поправку крова на амбуланти у Футошкој 13.
Шта обухвата план инвестиција за наредни период?
– Један од великих планова за наредни период – на шта и градска власт гледа благонаклоно – јесте проналажење решења за нове смештајне капацитете, односно изградња управне зграде и ветеринарске клинике. Наша је жеља да то буде на Футошком путу 13, где је сада само амбуланта. За сада је урађен пројекат, остаје још да прибавимо грађевинске дозволе да бисмо се могли пријавити на конкурс, било да је у питању градски или покрајински. Надам се да ће реализација пројекта почети наредне године.
Силвиа Ковач
