Чворологија за почетнике Музеју Војводине

Једна у низу бесплатних радоница макрамеа, уметности везивања чворова, одржана је у Музеју Војводине. Присутне је у најстарију технику ручног рада увео дизајнер и аутор књиге „Макраме” Владимир Радуловић из Чачка, коме је то хоби последњих четрдесетак година.
е
Фото: Дневник/ С. Шушњевић

– После пензионисања одлучио сам да знање пренесем на друге јер сматрам да мало људи у нашој земљи зна шта је макраме – каже Радуловић. – Техника је једноставна будући да се за 90 одсто рада користе само два типа чвора, чије комбиновање отвара фантастичне могућности.

Макрамеом се могу везивати било какве нити, од канапа, преко синтетичких до јутаних и свилених влакана, или пак отпадне траке од коже односно најлона. Предност технике је не само у богатом избору материјала, који могу бити и рециклирани, већ и у томе што нам не треба било какав алат нити простор за рад, па се тиме, што да не, можемо занимати и у парку, на плажи, у канцеларији. Широк је и дијапазон ствари које се могу начинити макрамеом: накит, детаљ на хаљини, каишеви, привесци, ташне, зидни украси... Уколико из штоса убацимо још неки материјал, попут перли, дрвета, шкољки, добићемо нешто уникатно и дојмљиво, а опет лежерно у поређењу са накитом од племенитих метала, тврди наш саговорник.

– Макраме су у Европу донели Мавари, док су Асирци запамћени као народ који га је  највише користио, не само на одећи већ и на бради. Чак су и коњима уплитали реп и гриву – додаје он. – У старој Грчкој, занимљиво је, није забележен ниједан чвор, иако је чувена легенда о Гордијевом.

Фото: Дневник/ С. Шушњевић

Радионици су махом присуствовали ученици седмог разреда Основне школе „Јован Дучић”, желећи да савладају умеће с каквим се не сусрећу на часовима ликовног васпитања, а са идејом да у будућности обрадују неког наруквицом пријатељства или чокер огрлицом: случајност или не, управо се у њиховом узрасту наш саговорник заљубио у овај облик примењене уметности, и то у центру за рехабилитацију, где се обрео након повреде руке. Нешто старија учесница и креативка Ивана Живић одувек је желела да сама направи чувара снова.

– Не знам да хеклам, а ово ми се чини као добра алтернатива – каже она додајући да у овом хобију препознаје и својеврсну антистрес терапију.

Део материјала за учеснике обезбедила је компанија „Галит” из Зрењанина.

С. Милачић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести