Тог 1. фебруара Новосађани су од царице Марије Терезије добили колективни племићки статус, који их је бранио од самовоље војних и феудалних власти Хабзбуршког царства.
„Ја, Марија Терезија, Божјом милошћу царица римска, а краљица Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Раме, Србије, Галиције, Лодомерије итд. итд. дајем гласом овога писма на знање свакоме, кога се тиче, да тај толико пута спомињани наш Петроварадински камерални град, који лежи на другој страни Дунава у бачкој жупанији на земљишту Сајлово, силом наше краљевске моћи и угледа из раније наведених разлога, чиним слободним краљевским градом. Да га уврстимо, примимо и упишемо у број, круг и ред осталих наших слободних краљевских градова наше краљевине Угарске тако и наших наследних земаља. Укидајући му досадашње име Петроварадински шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Неопланта, мађарски Uj-Videgh, немачки пак Неу-Сатз, српски Нови Сад и бугарски Млада Лоза”, наведено је у Повељи.
То је значило да Нови Сад добија право на судску, законодавну и извршну власт у виду Магистрата сачињеног од дванаесторице грађана и грађанки, право да донесе градски Статут и убире порез. По признатим правима и преузетим обавезама, Нови Сад изједначио се с осталим урбаним комунама Царевине, које су у то време из феудалне епохе полако прелазиле у грађанску.
Елибертациона повеља Марије Тарезије била је основ и услов привредног, културног и демографског развоја Новог Сада, а до ње су Новосађани стигли заједничким напором, без обзира на веру и нацију. Да ли су тада знали да ће од маленог насеља на месту некадашњег мостобрана Петроварадинске тврђаве нићи сада готово полумилионски град, тешко је рећи, али да нису „одрешили кесу”, Нови Сад данас сигурно не би био један од регионалних центара и град с изгледном будућношћу.
Од 1998. године 1. фебруар се и званично обележава као Дан града, а грађанима и грађанкама заслужним за допринос и промоцију слободарских вредности које су препознате као најзначајније обележје града и његових становника и становница додељује се престижна Фебруарска награда. Ове године “голубицу” добија чувени виолиниста Стефан Миленковић.
С. Крстић
