Кроз амбуланту за одрасле прође око 30 хитних случајева, за разлику од ситуације у Вршачкој улици, када је било око осам посета.
– Имамо ноћну амбуланту и у Клиничком центру, која је највише оформљена због папирологије, односно издавања упута, те старији суграђани који су с тим већ упознати, иду тамо јер им је ту Ургентни центар, те тај пунк посети око 60 људи – рекао је за “Дневник” директор Завода за хитну медицинску помоћ Новог Сада др Богдан Живановић. – У склопу нове зграде имамо и дечју амбуланту, која је сада још савременије направљена и опремљена. За ургентну медицину је битан и положај ординација, нарочито када су малишани у питању, те смо и о томе водили рачуна и направили кружну путању, односно по пријему дете иде у ординацију, затим иде опсервација, не дај боже реанимација, и на крају круга је инхалација. Између 30 до 50 деце се прегледа у ноћном дежурству, а на тај начин растеретили и Дечју болницу јер смо око 90 одсто случајева успели самостално да решимо.
Како је рекао наш саговорник, педијатри Хитне помоћи не могу издавати рецепте јер они нису изабрани педијатри, нити је то обична амбуланта, већ се ради о ургентној медицини. Педијатар може написати шта је потребно купити од лекова, али се они у апотеци наплаћују.
– Ми не наплаћујемо преглед деци, била здравствено осигурана или не, јер су то ипак деца која су наша будућност и треба им помагати, али Закон о здравственој заштити нам то не дозвољава – рекао је Живановић. – Пробали смо у једном тренутку и то да омогућимо, али онда бисмо само стварали гужве, што никоме не иде у прилог.
По његовим речима, највећи проблем је био с пацијентима који захтевају опсервацију, односно неку интервенцију која није за болничке услове и које се раде у кућним условима на нивоу целе Србије. У тим тренуцима екипе Хитне помоћи, када виде да постоји потреба за инфузионом терапијом, иду на адресу пацијента и тамо проведу два сата, те се аутоматски губи екипа на терену, а то није рад Хитне помоћи.
Савремени комплекс
Нови објекат Завода за хитну медицинску помоћ Нови Сад, чију изградњу су заједнички финансирали Град Нови Сад и АП Војводина, почео је да ради 20. јуна ове године. У питању је нови, савремен објекат, који је омеђен улицама Илариона Руварца, Јастребачком и Булеваром патријарха Павла и самим својим положајем омогућава екипама Завода брз излазак на терен и правовремено стизање до пацијента, поготово у оним хитним, животно угрожавајућим ситуацијама.Комплекс Завода, осим простора за смештај и боравак екипа те простора за управу и администрацију, у свом саставу има ноћне амбуланте за децу и одрасле, апотеку, кабинет за ултразвук, простор за опсервацију пацијената, блок за реанимацију, едукативни центар, тријажно-дистрибутивни центар, центар за аналитику и статистику, центар за научноистраживачки рад и међународну сарадњу, гаражу за смештај возила и службу за одржавање возила. У том објекту организују се и семинари и едукације за здравствене раднике и грађанство, рецимо, обука у пружању прве помоћи.
– С обзиром на то да Нови Сад расте и да се развија, имамо „кнап” екипа Хитне помоћи – четири у граду и пет ван њега – рекао је Живановић. – Стога сад разматрао како да нађем неко решење, не бисмо ли ту опсервацију урадили у медицинским условима. Тако је потекла идеја целе ове приче о новом простору јер је веома битно да наше екипе буду ослобођене за хитне случајеве те смо у новој згради направили савремено одељење управо за опсервацију и полседња два месеца се такви пацијенти, када их екипа довезе, задржавају на та два сата у амбуланти, а екипе су слободне да даље раде свој посао. На тај начин смо смањили време чекања на Хитну помоћ, што иде у корист пацијената, а ради се углавном о кардиоваскуларним, онда пулмолошким и другим пацијентима.
Како је рекао наш саговорник, када се правила зграда, морало се разишљати 100 година унапред и у складу с тим, направљен је већи диспечерски центар, који има 12 места, иако за сада раде четири диспечера. Како потребе града буду расле, на та места, сазнајемо биће запослено још људи. Диспечери раде по норвешком систему, а такав протокол налаже да разговарају с пацијентом по планираном редоследу, постављајући одређена питања која су неопходна да би могли одредити колико је нека ситуација ургентна. Возила Хитне помоћи годишње пређу 1,75 милион километара, а захваљујући Граду, редовно обнављају. Тренутно возни парк броји 50 возила.
– Опремљени смо са савременом компјутерском опремом, могу рећи на високом нивоу и мислим да смо тренутно, бар кроз разговор с директорима других завода за хитну медицинску помоћ, најсавременији центар на Балкану – рекао је Живановић. – Радимо тријажу ургентних позива, санитетског транспорта и дијализног транспорта. Захваљујући градоначелнику Милошу Вучевићу и премијеру Владе Војводине Игору Мировићу, нова зграда опремљена је најсавременијом опремом која постоји у свету. Говоримо о ЕКГ апаратима, дефибрилаторима, затим о ултразвучном апарату на којем раде лекари који су прошли обуку за то. У договору с др Зораном Гојковићем запослени ће ићи на обуку за ултразвук абдомена, те ће врло брзо тај апарат бити у потпуности функционалан, а све у циљу да ми, као примарна здравствена заштита, односно као нека предболничка ургентна медицина, растеретимо Ургентни центар и Институт у Сремској Каменици.
Ивана Миклоши
